РИСТИЋЕВА ПАЛАТА ПДФ Штампа Ел. пошта

risticeva_image1risticeva_image2РИСТИЋЕВА
ПАЛАТА

НЕКАД И САД

 

 

 

 


Изградњом железничке станице отпочето је стварање богате урбане целине дуж Улице краља Петра (данашња Ул. Македонија) са бројним модерним објектима који су имали дућане, ресторане, хотеле и биоскопе. Међу значајнијим зградама поштованих и имућних скопских породица свакако је била и данас држећа Ристићева палата којом се, уједно, може и заокружити само језгро града Скопља формирано Народном банком, Официрским домом, чувеним кафанама Метропол и Маргер, хотел- рестораном Гранд и зградом Мацура.

Изградња палате за потребе познатог апотекара Владислава Ристића започета је 1925. године, а корисници су се могли уселити непуне две године касније. Сходно пословном опредељењу првобитног власника, на њој је била постављена и прва светлећа реклама аспирина бајер, који је лек Немачка морала одступити свету на коришћење због репарације за Први светски рат. Такође, палата је имала и ту част да се у њој још током извођења постави уопште први лифт у Скопљу, који је и данас у употреби.

Заслуге за ове уникатности треба приписати њеном пројектанту архитекти Драгутину Маслаћу (1875-1937), који се школовао у Београду и Минхену на међи 19. и 20. века и код кога се може увидети приврженост академизму, сецесији, фолклоризму и неовизантијском стилу. У овим стиловима је пројектовао многе значајне куће и објекте на Обилићевом венцу и другим деловима центра Београда, као и бројне цркве широм Србије.

И чувена чачанска гимназија је изграђена по његовим нацртима, а већ од отварања је чест мотив на тамошњим разгледницама. Присуство његових објеката на картицама је настављено и у Скопљу, јер су се фигуре Асклепиона и Хигије, постављене на врху Ристићеве палате 1928. године нашле и на првој скопској поштанској разгледници, те тако ова палата у себи чува и носи и архитектонску и културну меморију града.

Њена конструкција је успела да одоли скопској поплави 16.11.1962. године, као и катастрофалном земљотресу 27.7.1963. године, те је данас симбол Скопља који уједињује многе генерације и догађаје.

Старији житељи града подсећају да се главном улицом одвијало и традиционално шетање Скопљанаца свих узраста, популарно названо корзо. Улица је сваког дана, додуше - радним данима далеко мање него викендима, била препуна света, па су се људи који су хтели да купе нешто у дућанима у вечерњим сатима веома тешко пробијали кроз густи шпалир људи.

Корзо је започињало управо код Ристићеве палате, одакле се шетало скоро до железничке станице као по неком неписаном правилу: коловозом су се кретали одрасли, на тротоару код Ристићеве палате су били омладинци, поред ивичњака су шетали кандидати/киње за женидбу/удају, док су на супротном тротоару `владали` студенти и средњошколци. Део њих се и данас може срести у радњама које се налазе у приземљу овог маркантног здања, ретког преосталог сведока једне изузетно значајне епохе живота града Скопља.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић