31. децембар 2012.

Имам више идеjа него слободног времена

Прича о Електричном oргазму је једна од најузбудљувијих у историји југословенског рокенрола. „Оргазам” је створен 1980. године, током новог таласа. Ускоро је постао легенда, а десетак албума које су реализиовани у 33 годишњој каријери данас има култни назив. Легенда о Електричном оргазму „је прича о одласку и повратку до коске” и посвећености рокенролу.

То најбоље зна Срђан Гојковић – Гиле, лидер, певач, гитариста и главни аутор бенда. Каметан Есид, који је синоним за „Златни Пагај”, „Како бубањ каже”, „Дебела девојка”, „Бејбе ти ниси ту”..., песме које су дуго доминирале на регионалној музичкој сцени.

Актуелни албум „То што видиш, то и јесте” за кратко време је доживео неколико издања – од картонске, као поклон за допуну за мобилни, до де лукс, које је недавно објављено. Да ли Вас је успех изненадио?

– Када смо снимили овај албум били смо свесни да се ради о материјалу који може да се мери са најбољима у нашој кариери, али то наше мишљење често не одговара и не поклапа се са мишљењем публике и критичарима. Али, овога пута се поклопило. Зато и кажем да нас успех и није изненадио. Актуелно де лукс издање, иначе прво оваквог калибра на овим просторима, као бонус садржи још једну необјављену нову песму, три живе и неке сингл-верзије песама, као и четири видео записа. Ту је и прерада песме „Круг” „ЕКВ”а, коју смо радили на трибјут албуму „Као да је било некад”, у част Милана Младеновића. Први пут су се ова теме се нашле на нашим носачима звука...

Да ли интересовање за овај албум представља додатни „ветар у леђа” и разлог да следеће издање „Оргазма” изађе што пре. Овај ЦД излази после скоро деценијске паузе. Наиме, толико је времена прошло од предходног албума „Хармонајзер”...

- Тешко је то предвидети. С обзиром да нисмо имали намеру да правимо толику паузу. Али, од изласка „Хармонајзера”  до „То што видиш, то и јесте” бенд се пуно променио, посебно након враћања Љубе Ђукића. Наиме, кад се Љуба вратио, имали смо у плану да отсвирамо још најмање једну годину, док бенд не добије нови звук, који се касније морао пресликати на новом материјалу што се и догодило. А, што се тиче нове песме, па те песме смо почели да радимо у септембру. Креативни тим који смо чинили ја,  Љуба и Бранислава Петровића – Банана, већ је снимио десетак демо-верзија. Можда је све то могло би да буде готово до краја 2012. године...

Албум о којем причамо, са неколико својих издања, на неки начин се супротставља дебаклу дискографије, локално и глобално. Али, шта ће се десити са дискографском прошлошћу групе, да ли ће се стари албуми, некад винилом објављени, наћи једног дана на компакт дисковима?

- Ја би волео да објавимо бокс-сет са свим нашим радовима, али то што смо досада објављивали са пуно дискографска кућа, додатно компликује посао. О томе смо прелиминарно разговарали са нашим садашњим издавачем „Далас рекордсом, али једно од тих питања је и када бисмо то урадили, нарочито ако наредне године изађемо са потпуно новим материјалом!? Ко зна шта ће се догодити у наредње две-три године, да ли ће се дискови уопште производити, или ће све ићи на данлоуд, па бокс-сет ће се наћи на интернету... Са друге стране, с обзиром на то да у јануару 2013. године обележавамо 33 година постојања, можда ћемо за следећи јубилеј – 35 година Оргазма моћи да одрадимо тако нешто.

Ових дана сте у Македонији актуелни са песмом „Заборављена сећања”, коју сте снимили са Васком Серафимовим.  У њој сте први пут запевали на македонском.

- У песми је учествовао и Венко Серафимов, Васков брат, који је генерацијски ближи мени. Срећан сам што је Васко завршио песму и поставио на „Јутјубу”, где сви могу да је чују.

Пре неколико година најавили сте и заједнички албум са Васком Серафимовим под насловом „Електрични тролити”. Докле је тај пројекат?

- То, мање-више зависи од Васка. То ће бити онда кад он одлучи да завршимо тај пројекат, ја сам вољан. За сада је та идеја отворена и треба да се догоди...

Део Ваше музичке каријере је обележен и соло-пројектима, свеједно да ли је у питању музика у неком филму, песме за децу или самостални албум „Ево сад видиш да може”... Хоће ли бити нечег сличног и у будућности?

- Након Љубиног повратка у Оргазам, у бенду се значајно подиго ентузијазам. Зато ћу рећи да сам сада сконцентрисан на матични бенд. Раније се моја соло активност засновала на томе да кад неко затражи да напишем музику за неки филм, а најактивнији сам био кад сам у 1989. објавио једини соло-албум „Ево сад видиш да може”. То се догодило док је Оргазам био на паузи, јер је бубњар Горан Чавајда-Чавке отишао у Аустралију. За сада не планирам нови соло-албум, али никад се не зна, зато што  постоје неке нове песме које треба да се објаве. Заправо, чекам прави тренутак, јер не желим бити конкуренција матичном бенду.

Уз музику, бавите се и сликарством, али за разлику од колега из „Дисциплине кичме”, Давор Гобаца из „Психимодо попа” и Кебра из „Обојеног програма” – још увек немате соло изложбу.

- Имао сам пуно понуда да то урадим у Загребу, Београду и Сарајеву. Волео бих да то не буде само прошли рад, него и нешто ново, премијерно... Мали проблем је и моја лењост, јер сам у тој области активан само кад имам потребу од кућишта, плаката и слично. У међувремену не цртам... У сваком случају и то ће се догодити. Имам више идеја него слободног времена.

Знам да пуно волите да читате и да су Ваша омиљена литература биографске књиге Боба Дилана и Кита Ричардса...

- Ту је и биографија Мајлса Дејвиса, а осим књиге, волим и документарне филмове о уметницима и историјским личностима.

Кад смо код књига желим да Вас питам колико је биографија Електричног оргазма пуна подацима и има ли могућности да се нађе међу корицама? Колико ту има добре приче?

- Прича може бити у томовима, а може да иде деценијама. Нажалост, досада нисмо имали адекватне понуде за такво нешто. Или нам није одговарало то ко би то писао, или пак издавачка кућа није била адекватна... Једноставно, кад се коцке саставе, и то ће се догодити. Ја лично не бих писао биографију бенда. То треб да уради неко са стране, неко независан у целој причи, неко ко је пратио пут развоја Оргазма. Али, не искључујем моћност да једног дана напишем своју аутобиографију.

Без обзира на то што сте у животу написали пуно успешних песама, знам да сте најзадовољнији текстом „Крокодили долазе”. У време када се Титова смрт очекивала и кад је страх био присутан, изјавили сте да ако дођу Руси наступиће тотализам...

- Могао би да издвојим још пуно текстова, али та песма је моја нулта тачка, једна од првих песама које сам написао у животу. Сад, кад имам 51 годину, ова песма ми је јако занимљива зато што је била јако зрела за једног осамнаестогодишњака. Спонтано сам је написао, биле су ми потребне песме за бенд који је је био предгрупа сасатава  „Хипнотисано пиле”, у коме смо ја и моја група били чланови. Тада нисам био свестан да сам написао велику песму. Оставио сам је времену, а касније је оно одрадила све што је у његовој моћи.

Као једну од највећих грешака у каријери потенцирали сте албум „А ум бум”, објављен за „Сити Рекордс”. Зошто?

- Морам да будем опрезан, тај албум је супер и један је од омиљенијих у мојој каријери. Али, такво мишљење не делим кад је реч о издавачкој кући. Албум је објављен под чудним околностима, зато што је снимање почело неколико дана након почетка бомбардовања Србије 1999. године. Настао је у лудом времену када смо били „конезервирани” и када нико није хтео да га ојави, осим „Сити рекордса”. Направили смо компромис, зато што смо више мислили на то шта објављујемо, а мање за кога то радимо. Међутим, друго је било такође важно, лоша популарност телевизије Пинка, процурила је преко бенда и албума.

Као велики фан Електричног оргазма нисам могао да схватим Вашу изјаву да Вашје највећи успех у каријери то што сте били предрупа Ролингстонсима у јулу 2007. године, у Београду. Посебно зато што је Ваша каријера имала пуно сјајних тренутака.

- Немој да заборавиш да сам ја, исто као и ти, само велики фан рокенрола. Ти си постао моји фан, зато што сам ја раније био фан рок-музике. Тако долазимо до приче „шта је старије, пиле или јаје?” Мени је најбитније и најстарије то што ја волим у рокенролу и ауторе који су имали утицаја на мој живот. Ту се на првом месту налазе Ролингстонси. Дакле, са моје тачке гледишта, најбитније ми је то што сам с њима делио сцену...Једноставно, Љуба, Бана и ја смо од најранијег детињства били индоктринирани Стонсима и за нас то претставља нешто слично религиозном искуству. Никада у целој каријери нисмо били срећнији.

Јесте ли успели да се упознате са Миком Џегером и Китом Ричардсом?

-Не, и то ми уопште није био циљ. Мене не занимају Кит и Мик као физичка лица, него мене занима оно шта стварају. Они вероватно не би били такви, како бих ја очекивао да буду, јер имам увиду две стране рокенрола – знам како је кад си звезда и како је кад си фан. У главама свих фанова постоји раскорак  који се готово никада не поклапа са реалном ситуацијом о томе какав је човек који ставара тако добру музику. Ја немам тај проблем. Креативног Кита Ричардса, који ме занима, одлично познајем. Овај други, обични, који прави исте ствари као и ми, уопште ме не тангира...

Разговарао: Иван Бећковић