01. децембар 2012.

Пола века од смрти великог уметника Василија Цице Поповића, сликара, карикатуристе, сценографа, једног од утемељивача карикатуре, сценографије и оснивача Друштва ликовних уметника у Македонији, 3. децембра у Дому војске Србије у 18 сати и у галерији „Графички колектив" у 19,30 сати у Београду, биће обележена изложбама под називом "Један београдски ђак", изабраних дела и промоцијом монографије о његовом животу и стваралаштву.

Претходно истога дана у 18 сати у Дому војске Србије (ул Браче Јерковиа19) биће отворена и изложба Поповићевих дела "Карикатуриста у рату 1941-1945", a после чега је планирана промоција монографије једном од највреднијих уметника 20. века из Македоније.

У израду монографије учествовало је више институција и појединаца из Македоније и Србије. Уводни текст је написала уметникова ћерка Гордана Поповић Васић, а у монографији су и анализе одређених делова стваралаштва Василија Поповића.

Аутори тих прилога су др Владимир Величковски и др Јелена Лужина, професори на Универзитета „Св. Кирил и Методиј" у Скопљу, мр Љубица Дабић, саветник Војног музеја у Београду, као и Љиљана Ќинкул, управник београдске галерије „Графички колектив".

У делу су и сећања на Василија Цицу Поповића из пера негових пријатеља и сарадника, писаца Матеје Матевског, Славка Јаневског и Колета Чашула.

Македонска промоција монографије о Василију Поповићу Цици, како се најављује, требало би да буде организована полетком 2014, када се навршава 100 година од његовог рађања. Планирано је да се у том периоду у Скопљу приреди и изложба његових дела.

Дубок уметнички траг

Василије Поповић-Цицо је рођен у Скадру 12. фебруара 1914. године.  Школован је у Београду, а највећи и најплоднији стваралачки период је имао у Скопљу где је живое до своје смрти 10. децембра 1962. године. Иза себе је оставио огромно уметничко наслеђе – слика, карикатура и сценографија. 

Цицо Поповић је био и дизајнер грба НР Македоније, чија је основа и данас задржана у званичном државном симболу Македоније, само без црвене петокраке звезде.

За време београдског школовања учио је у тадашњој Уметничкој школи у Београду (касније уметничка академија код професора, данас антологијских сликара у Србији, Бете Вукановић, Ивана Радовића, Љубе Ивановића.

Рани радови Василја Поповића Цица везју се за област карикатуре, а квалитетом и квантитетом ових дела означен је у литаратури као друштвени хроничар свога времена. Поред тога, сценографском раду у Народном позоришту у Скопљу припада значајна позиција у његовом опусу.

Како стоји у најави овог значајног културног догађаја у Београду, Поповићево дело овим изложбама и књигом "ишчитава се, сублимише и контекстуелизације у оквиру ликовне уметности друге половине 20. века.

Поповић је, између осталога, аутор првих буквара на македонском језику, као и првих грбова Македоније и града Скопља. Тиме је знатно утицао на обликовање визуелног идентитета ове државе. Уметникова продукција у области графичког дизајна је огромна. Припремао је и радио илустрације за књиге различите тематике  - од популарних романа и ангажоване литературе  до уџбеника. У остварењу својих идеја и дела користио је естетска искуства реализма и кубизма, поп арта или конструктивизма.

Поповићев стваралачки опус, како је оцењено, "карактерише изузетан дар цртача, ванредни психолошки приступ и емоционална интелигенција уочљива у физионимијама приказаних локова (посебно у карикатури) и идејним решењима композиција у графичком дизајну, илустрацијама, сценографији.

Витални пројекат културне сарадње

 Идејни творац је уметникова ћерка Гордана Поповић Васић, историчар уметности у уредник манифестација у Београду, изјавила је да циљ овог пројекта "није да Василије Поповић Цицо добије место које му не припада. већ да не изгубин оно које заслужује".

Изложба ће бити отворена до 19. децембра.