26. новембар 2012.

Публици је представљено 10 композиција из прве свеске Антологије, отварањем најпре делом Ивана Бркљајчића Да су мени очи твоје (2008). У овој соло песми на стихове Јована Илића, Бркљајчић евоцира романтичарски вид жанра уклапајући га у модерне композиционе поступке...

Изведена је и Јесења елегија из 1911. Милоја Милојевића (1884 – 1946) са инспирацијом и исповедном лириком Војислава Илића што је условило избор издржајних средстава као и основно, сетно расположење. По кантабилној линији гласа и хармонском језику којим се преноси основни, елегични тон поезије, ова песма представља романсу наглашеног словненског призвука блиску романси Чакојвског.

Песма Рибарчета сан, пак, припада циклусу под називом Четири песме Бранка Радичевића. А композитор Станојло Рајичић (1910 – 2000) у циклусу 50-тих година, после предратних, авангаристичких усмерења окренуо непосредности у једноставности исказа. Песма је, шаљивог карактера са истакнутом мелодиком која прати народну интонацију Бранкових стихова.

Актуелност програмске понуде новембарске манифестације у којој је скопска публика могла да види и чује део композиција из веома значајне Антологије српске соло песме, како је објаснила сопран Анета Илић доживела је врхунац кроз песму Новембар, Стевана Христића (1885 – 1958), настале на стиховима Војислава Илића. Хармонски језик близак импресионанизму има изразиту колористичку улогу, а прозрачна фактура као и више декламативна линија гласа, усмерени су ка музичком преношењу слике природе, али и њеног симболичког слоја: паралелизма између природног окружења и дољивљаја лириског субјекта.

Успаванка (1998), Исидоре Жебељан је из композиторског циклуса Руковети, сопран и клавир, настала је на основу војвођанске народне и грађанске лирике с краја 18. и почетка 19. века. Песме из овог циклуса грађене су на споју фолклорног идиома у мелодијској деоници гласа и модернистичке, реске, дисонантне хармоније у деоници клавира.

У другом делу концерта, Стана Крстајић, изводи Сатирову свиралу, соло флаута (1940), песмом Петра Коњовића (1883 – 1970). Реч је о трећем ставу његове Концертне свите за дувачки квинтет. Писана за соло флауту, без учешћа осталих инструмената. Изазива фантастичне мелодијске арабеске као да евоцирају уздржану страст под сунчаним небом Хеладе. Постоји велика сличност између атмосфере овог става и чувеног сола флауте који у Коњовићевој Коштани прати Хаџи Томину Песму о младој були.

Још један наступ у низу који је веома јасно осликавао уметничко музичко надахнуће са јасним вокалима и описним дочарвањем песме Чаробница (1964) компоноване према стиховима из Вергилијевих Буколика медијска рецитација Чаробница, загледана у свет басме, композиторке Љубице Марић (1909 – 2003) са обиљем призвања и бациња чини. Из тих буколистичких сокова античке поезије Љубица Марић црпи експресију, покривајући цео спектар речитативно-вокалних могућности од мелопеје и псалмодије до вокализе, од мелизматике и гласинда до ''певаног говора'' док деоница клавира има испрекидану и променљиву линију дуго вођених трилера, тремоло ефекта, арабески и супростављених регистарских удаљених планова. Све то у функцији садржаја монодраме која осцилира између усплахирености и спокоја, веровања и сумње, екстатике и смерности.

Соло наступ Стане Крстајић – флаута, са врхунским делом Василија Моркањца (1923 – 1984) – Прелудиум, транскрипција за флауту (1984). Композиција је његово последње Мокранчево дело. Окренут напрегнутом трагању за животним и уметничким истинама, иако се суверено служио средствима савременог музичкох израза, никада није припадао авангарди нити било којој другој моди, остајући у бити романтичар који ''пише срцем''.

Потом је изведена Инструментална песма, оп. 37, из 1996.када је први пут изведена у Дамаску (Сирија). Певачица која је требало да ту песму изводи имала је претежно оперско искуство, и тек је на крају разумела да треба да „пева као да свира". То је и разлог што Инструментална песма у сваком извођењу, као и пред одушевљеном скопском публиком, звучи другачије.

Концерт изводом из дела Антологије српске соло песме „Књига која се пева", завршен је Циклусом песама ловаца на снове – На три четвртине (2005) Драгане С. Јовановић (1963). Све песме се певају на измишљене слогове и речи. Често се не сећамо којим језиком смо заправо говорили у сну, једино остаје доживљај преточен у музику. Циклус је настао иницијативом састава Done di Belgrado. Изведен је први пут октобра 2005. у Београду, у оквиру 37. БЕМУСА. Од тада је стални део репертоара овог познатог трија.

Задовољство

Изванредан концерт угледних уметица београдског трија на Јесењим музичким свечаностима, обезбеђен је кроз сарадњу Дирекције за уметност и културу из Скопља и Удружења композитора Србије, под покровитељством Града и ресорног Министарства културе Македоније, уз суорганизаторску подршку Културно-информативног центра Срба „Спона".

- Заиста смо одушевљене пријемом и публике и уопште домаћинима који су нам обезбедили одличне услове за наступ у Скопљу и праву презентацију вредног дела које је први пут представљено у Македонији, изјавила је после концерта у МОБ Анета Илић.

Гошће из Београда уочи концерта у Скопљу, заједно са својим домаћинима, обишле су знаменитости главног града и околине. Биле су примљене и у Амбасади Србије, после чега су посетиле Спону и упознале са свим значајнијим активностима Центра.

На овогодишњим 13. Јесењим музичким свечаностима, гостовање познатог српског трија, обогатило је разноврстан програм са 11 догађања наступима домаћих и иностраних уметника. Тиме се, како истиче први човек Дирекције за уметност и културу Скопља, Мирко Стефановски, пружа снажан импулс у обогаћењу квалитетног концертног живота у главном граду Македоније, уз значајан допринос уметника из Србије.