12. новембар 2012.

Поводом 60-те године дисиденције пјесника Каплана Буровића, свијетски познатог научника, балканолога и албанолога, академика, професора и доктора друштвених наука, издавачка кућа Балкан из Женеве, издала му је збирку пјесама 60 ГОДИНА ДИСИДЕНЦИЈЕ, гдје су сакупљене неке од његових објављених пјесама по разним листовима, ревијама и часописима, као и нешто нових, до сада необјављених пјесама.

Ту је и његова дисидентна поема Бојана, објављена по први пут у Дубровнику, новембра 1952. године и прештампана у Београду, у листу Искра Бр. 4/1953, па и у Загребу, у часопису Полет Бр. 4/1953. Како се сада зна, овом је поемом Каплан Буровић заузео не само мјесто Дисидента Бр. 1 Југославије, Балкана и Европе, већ и свијета.

До сада се о овоме ћутало, јер је управо зато, за своју дисиденцију, овај пјесник прогањан и злостављен свакако, па и хапшен и осуђен, кажњјен строгим затвором, због чега је, чим је пуштен из затвора, пребјегао у Албанију, одакле је мислио да иде даље, али му албанске власти то нису дозволиле. У споразму са Титоистима - ухапсили су га у Албанији и осудили потпуно невиног на 43 године затвора, перманентно покушавајући да га физички ликвидирају. Чим се спасио албанског затвора, пребјегао је у Швајцарску, гдје је злостављан и крвнички прогањан, зато што бескомпромисно и непокољебљиво наставља са његовом дисиденцијом.

Буровић је до сада објавио осам збирки пјесама: три на српском, три на албанском и двије на француском језику. На листи до данас његових објављених дјела, збирка пјесама 60 ГОДИНА ДИСИДЕНЦИЈЕ носи редни број 117. Он је аутор и збрике дисидентних приповиједака ОДЈЕК КОРАБА, једно десет новела и пет романа, међу којима се истиће дисидентни роман ИЗДАЈА, који је до сада доживио пет издања и 1992. године уведен је у службени програм савремене књижевности Министарства просвијете и културе Албаније.

Сами Албанци, мисљећи за Академика да је Албанац и њихове горе лист, прогласили су овај роман за ремек дјело албанске прозе свих времена, а 2002. године, сред Тиране, прославили су му 50-ту годишњицу дисиденције. Самог Академика прогласили су за Манделу Албаније. Кад су се убједили да није Албанац, већ Србин, и - преко свега - да се не слаже ни са њиховом фалсификованом националном историјом, избрисали су му и име и све друго што су похвално рекли и написали о њему. Актуелно, од албанских екстремних националиста, шовиниста и рациста, он је најомраженија личност коју познаје историја албанског народа, па га као таквог сатанизирају свакаквим фалсификатима, лажима и клеветама, посебно са најпрљавијим псовкама и претњама.

Академик Буровић је објавио до сада преко 50 књига студија из области албанологије. Он је свијетски познат као аутор албанолошких теза, по којима Албанци нису ни аутохтони, ни Пелазги, па ни Илири, што је највише и озлоједило, разбјеснило Албанце против њега, па су му до сада извршили и неколико атентата, а преко интернета отворено су позвали све своје "јунаке" да пођу у Женеву, гдје живи, да га и физички ликвидирају. Преко интернета опјевали су му и опело. Монструозитети Албанаца против њега су безбројни и без преседана у историји човјечанства.

Из поузданих извора сазнајемо да је ових дана, сигурно у оквиру његове 60-те годишњице дисиденције, декорисан златном медаљом СРПСКА КРУНА и проглашен за СРПСКОГ ВИТЕЗА.
А.Р.