05. септембар 2012.

Има ли бољег начина умирити растресене емоције него написати текст. Импресије са скупа на Данима културе особа са инвалидитетом, одржаним у Београду, остављају дубок траг које ваља упутно записати и запамтити. Асоцијација „Феникс“ из Београда окупља људе који као да изничу из пепела сваки пут када их потиснете или макар покушате то. А покушаја има. Срећом не иза сваког угла. Иза сваког парног угла ипак се нађе племенита личност да `дода ветар` испод крила.

Скуп у Београдском кафићу `Антико` био је прави митинг људи којима је хуманост али пре свега племеност погонско гориво. Топлина не недостаје.

Основни циљ скупа, о којем су писали неки београдски медији, а подржала и Спона, са својим представником на манифестацији Дана култура особа са хендикепом, био је да се прикупе средства за колица специјалне намене.

Ова колица су новина у нашем региону, а већ стандард у развијеним земљама. Њихова предност и погодност у примени је што дозвољава особи са хендикепом да се аутономно креће по практично свим теренима, па и по песку и снегу, што омогућује једнакост у кретању. Оно што је мене посебно импресионирало и интригирало је што се колица подижу вертикално, чиме се чува дигнитет особе са хендикепом док траје разговор са особом без хендикепа.

У предивном амбијенту локала `Антико` својеврсне зелене оазе на крају бетонског тржног центра, у организацији Феникс, дружили су се управо особе са хендикепом са особама које то нису. Читала се поезија и афоризми аутора са хендикепом. Све то у време док је трајала и трајала аукција на којој су се могли купити предивни експонати са етно обележјима. Гости из Уједињеног Краљевства су се истакли великодушношћу и срдачно захвалили на позивници да партиципирају у кацији на манифестацији за прикупљање средстава неопходних за куповину поменутих колица специјалне намене.

Захваљујући медијској и осталој подршци, на Скупу „Феникс“ у Београду `Спона` је јавно поздрављена, а њеном представнику уручено је посебно признање.

Вече је затворено читањем афоризама на македонском језику, аутора са инвалидитетом који су преведени и реиздати у Републици Македонији. И на крају - захвалност свима, а растанак је спорије текао због срдачне енергије.

Тим `Феникса` је организовао и обилазак Великог ратног острва, па сусретања у центру Земуна, да би дружење на крају било искорисћено за размену искустава и идеја у циљу наставка сарадње двеју организација.

Одлазак из Београда и растанак са људима из `Феникса ` је ни мало лака работа. Био је то изазов као и сви остали изазови које ће да прати особе са инвалидитетом у њиховој борби за приступније место у срединама региона са више једнакости у коме живимо.

Ненад Марковић