25. јул 2012.

У Школи пријатељства на Тари, трећу годину за редом и овог лета учествовало је тридесетак ученика са двоје њихових наставника из Основне школе „Св. Ћирило и Методије" у Кучевишту на скопској Црној гори и „Светозар Марковић" у Старом Нагоричану на северу Македоније.

У организацији невладине организације „Наша Србија", по 12. пут Школа пријатељства на Тари, у периоду од 1. јула до 10. августа прихвата око 800 малишана. Културно-образовним пројектом „Српски код" од 9. до 19. јула, трећу годину за редом обухваћено је је 200 ученика из осам земаља региона: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније, Мађарске, Румуније, Црне Горе и Македоније.

Ученици ОШ „Св. Ћирило и Методије" у Кучевишту и њихова учитељица Слађана Ачковска нису крили задовољство и радост што су три пута боравили у Србији и дружили се са вршњацима.

– Мешају нам се осећања када је у питању Школа пријатељства на Тари. С једне стране је задовољство што смо били учесници тог пројекта, што смо стекли пријатеље и научили много о свом националном идентитету. Деца су имала прилику да усаврше свој српски језик, да се упознају са значајним темама из наше историје, да виде лепоте Србије, да се упознају и друже са вршњацима из Словеније, Албаније, Црне Горе, Мађарске и других земаља у региону. Са друге стране присутно је мало разочарење, јер ће наредне године бити формиране нове групе полазника и нека нова деца ће бити учесници овог пројекта.

Средњовековни дан у Школи

Полазници Школе пријатељства на Тари овог лета су 11. јула учествовали у обради тематске целине под насловом „Српској деспотовини у походе". Реч је о интерактивној приповести у облику позоришног игроказа а тема је била приказивање времена српске деспотовине.

– Предтсаву о српској деспотовини играли су прави глумци. Они су нам дочарали живот у престоници – Београду и на двору деспота Стефана Лазаревића. Кнегиња Милица, деспотова мајка нас је упознала са приликама у земљи које су владале после Косовског боја и погибије кнеза Лазара Хребељановића и српских великаша. Њена најмлађа кћер Оливера нам је говорила о Београду, ђацима, писању и преписивању књига. Ту је био и један трговац који нам је говорио како је деспот желео да помогне народу да боље живи. Он нам је на крају поделио „Даровне повеље" и рекао да треба витешки да се трудимо да постанемо добри људи. Много ми се допало то што су глумци били у костимима и све нам је изгледало некако стварно, као да смо управо ушли у тај Средњи век, објашњавао је Стефан Станковски, ученик 7. разреда Школе у Кучевишту.

Ваљево, Бранковина...

Сви полазници Школе пријатељства на Тари са својим домаћинима и наставницима 15. јула посетили су Ваљево и Бранковину, а школски хор учествовао је у емисији РТС-а Жикина шареница. На тим екскурзијама, полазници су обишли споменике Војводи Мишићу, Десанки Максимовић и Проти Матеји Ненадовићу, поклонили се и положили свеже цвеће тим знаменитим Србима.

– Посетили смо школу коју је похађала наша велика песникиња Десанка Максимовић. Она је ту једно време и живела пошто су јој родитељи били учитељи. Сви смо добили по књигу њених песама. Видели смо и њене личне ствари: њену писаћу машину на којој је писала своје стихове. Ту је био и њен кревет и њена лутка, њена одећа...И њена биста је била толико стварна – мислиш она је ту и рецитује, импресионирано је говорила Драгана Нешковић, ученица 7. разреда из Кучевишта.

Учитељица додаје да се ђаци слажу да је управо знаменита Бранковина на њих оставила посебан утисак. Запамтили су је као родно место многих познатих личности српске историје и књижевности, а посебно Десанке Максимовић..

– То је читав комплекс. Ту су гробови породице Ненадовић, прва школа у том крају коју је подигао Прота Матеја Ненадовић, па школа и споменик Десанке Максимовић. Оно што деца сигурно никада неће заборавити, а први пут су видела је „магарећа клупа". Пошто многа нису знала ко и зашто седи у овој клупи наставници су објаснили да су учитељи раније смели да примењују и другачије мере како би умирили немирне ђаке. Ето, на пример, кад ни одлазак у „казнени ћошак" не би дао жељене резултате, онда се тај ученик „немирњаковић" шаље у „магарећу клупу" која је обично негде у неком још „већем ћошку". Врло брзо су схватила да је то била прилично тешка ситуација за некадашње ђаке па нико није пожелео да седне у ту клупу, преносе се утисци.

Тај дан деца су упамтила по још једном незаборавном догађају – по гостовању у познатој емисији РТС-а „Жикина шареница" тада емитована директно из Бранковине. Хор Школе пријатељства отпевао је песму Наша Србија.
Поред радионица образовно-васпитног карактера свим полазницима на располагању су биле и бројне креативне радионице као што је школа екологије, етнологије, сликања, вајања, глуме, фолклора, школа за извиђаче. Ученици су учествовали у многим спортским активностима као што су одбојка, кошарка, мали фудбал, тенис, пешачење. Организовани су и турнири, такмичења навијача...

Попут осталих полазника овогодишње Школе пријатељства на Тари, и основци из Кучевишта и Старог Нагоиричана у Македонији кажу да ће „ове дане са свим активностима, играма, дружењима и комплетним градивом" које сада „утврђују", памтитити и по веселим забавама, бројним рођенданима, пријатељствима која трају, гостовањима познатих „забавњака" као што су Тијана Дапчевић, група Зана...