23. јул 2012.

У редовном летњем налету српских туриста према грчким летовалиштима, и ове године, нажалост, мало је оних који се без значајнијег повода макар и кратком паузом задржавају на неком од „пунктова" у транзиту кроз Македонију.

На повратку са одмора на обалама Егеја, међу ретким изузецима у тој реци наших људи, који нарушавају уобичајену летњу слику, јавили су се пријатељи и сарадници Споне, Иван Раковић и Катарина Ристичевић, са конкретном молбом – да им се обезбеди контакт са кустосом спомен капеле у Удову и сигурна посета том крајпуташу, светионику српске историје на овим просторима.

На повратку са летовања, желели су да се у Удову, поново поклоне сенима српских војника који су у балканским и Првом светском рату„оставили своје младе животе „далеко на југу", далеко од својих огњишта у Србији".

Наравно увек ревносни, одговоран кустос спомен капеле у Удову, Зоран Стаменковић са задовољством је примио најаву из Споне и дочекао преплануле знанце из Матице. Под сунцем претоплог југа запалили су свеће за покој душа погинулим српским војницима чији земни остаци почивају у капели у Удову и наставили пут до следећих дестинација у транзиту кроз Македонију – спомен цркви „Св. Архангела Михаила" у скопском насељу Аутокоманда, (као и капелу у Удову подигао Краљ Александар Карађорђевић), па после одмора у Скопљу, сутрадан до Куманова и на излазу спомен костурнице Зебрњак.

На основама великог искуства у организацији групних ходочашћа светињама на Космету, Раковић указује да наши људи мало и знају о историјским обележјима крај којих „пуним гасом" буквално пројуре кроз Македонију стремећи грчким летовалиштима. Чак и они који одлазе у групним турама за Солун, на Зејтинлик, Крф...као да заборављају историјска обележја у Македонији.

Кустос спомен капеле у Удову Стаменковић каже да је спреман да се увек нађе на услузи туристима и намерницима, групама или појединцима, независно у које доба било, али мало је оних који сврате – иако је обележје тик уз саобраћајницу.

У невеселом редовном подсећању скопских медија на нову „туру" летње „тутњаве" грчких гостију у транзиту кроз Македонију, без задржавања – јер, како се признаје, објективно, мало је и дестинација које завређују „за предах, одмор и „олакшавање", указује се и на недостатак и правих информативних упутстава о историјским знаменитостима дуж Коридора 10. Изузев две до три бензиске пумпе са нешто мало неопходних потребштина „за пут", других „сугестија" за евентуално свраћање и обилазак између осталог и историјских и културних знаменитости у Македонији, крај Коридора – нема.

На то се подсећа сваке године по ко зна којом репризом усред летње сезоне, али се конкретно ништа не чини „на поправном".

У једном од тих медијских осликавања стања на путном делу Коридора 10, кроз Македонију, опусује се да „у јеку највеће туристичке кампање" када су многа очекивања, грађанских и владиних огранизација, усмерене на ову делатност, туристи готово „жмурећи" прелазе „нашу зелену и питому земљу". Нико и ништа их не задржава да виде нешто више од околине саобраћајнице назване по војсковођи Александру Македонском...

„Изузев лепих пејзажа, два пристојна ресторана, праисториских бензинских пумпи, које до душе, поред горива нуде и сладолед и воду за ретровизоре, нема ничег другог на потезу од Табановца до Богородице. Само на две савремене бензинске пумпе сачекаће вас солидни ресторани, дечја игралишта и минимаркети", наводи се у скопском дневнику.

Све друго - „уз пут", укључујући и историјска ообележја, било да су она ранга археолошког налазишта Стоби, или спомен капела попут „крајпуташа" који, као она у Удову, или Доњем Караслару, крај Велеса, подсећају на сурову цену ратне голготе српских војника у минулим ратовима на поприштима у Македонији, журни туристи у транзиту треба сами да знају. А, таквих је, очито, све мање.