09. јун 2012.

Пре 13 година потписан Кумановски је споразум о повлачењу војске и полиције са Косова и Метохије и распоређивању међународних снага Кфора у покрајину. После потписивања споразума усвојена је и Резолуција 1244 Уједињених нација.

На данашњи дан пре 13 година, представници СР Југославије (СРЈ) и НАТО-а потписали су на спортсдком аеродрому Аџитепе код Куманова Војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије.

Тиме су окончани напади НАТО-а на Савезну Републику Југославију, а на Космету су, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, распоређене међународне снаге.

Споразум су на спортском аеродрому код Куманова, потписали командант Кфора британски генерал Мајк Џексон у име међународних снага Кфора, генерал Војске Југославије Светозар Марјановић у име владе СРЈ и генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић у име владе Србије.

У југословенској делегацији налазили су се и генерали Благоје Ковачевић и Бранко Крга, и Драгослав Вујовић из Министарства спољних послова СРЈ.

Дан после потписивања споразума, престало је Нато бомбардовање Југославије после 78 дана, а снаге Војске Југославије и МУП-а Србије почеле су повлачење са Косова и Метохије, које је према споразуму трајало 11 дана.

Кумановским споразумом створена је и Копнена зона безбедности (КЗБ), која је формално још увек на снази, чија је дубина пет километара, од административне линије покрајине и централне Србије. До 2001. године у КЗБ су могли да се налазе само лако наоружани припадници полиције, а од окончања сукоба на југу Србије, у Зони се налазе и припадници војске и полиције.

За спровођење Кумановског споразума на терену, надлежна је Заједничка комисија за имплементацију, коју чине представници Кфора, Војске Србије и МУП-а Србије, а организују се и састанци команданта Кфора и Начелника Генералштаба Војске Србије.

У циљу повећања безбедности, јединице ВС и Кфора организују заједничке истовремене патроле.

Споразум је дефинисао и Ваздушну зону безбедности, која је 1999. године дефинисана на 25 километара, а 2001. је смањена на 5 километара, од административне линије у дубину територије централне Србије.

У Нато бомбардовању СРЈ које је почело 24. марта 1999. више од 2.000 људи је погинуло, а готово 5.000 рањено. Тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.

Медијска слика

Неизвестан, на моменте врло мучан и напет ток преговора код Куманова, са повременим "излетима", са спортског аеродрома Аџитепе на "дисперзиране" локације крај граничних прелаза Табановце и Блаце, у маси од 510 новинара, сниматеља и фоторорепортера медијских кућа из европских земаља, али и из читавог света, пратила су само три дописника београдских редакција - покојни Перо Спаравало из Танјуга, Драган Стојановић из РТС и Младен Станчић из Вечерњих новости.

Својеврстан "кроки" тих драматичних дана преговора за окончање бруталне агресије НАТО на СРЈ, поменута тројка српских новинара, иако скромно технички опремљена, за разлику од осталих врло кодерно "наоружаних" извештача западних редакција, давала је праву медијску слику тока догађаја често и са "претицањем", укључујући и сам завршни документ што је за западне колеге остала неразјашњена енигма, упркос њиховим директним "линковима" за преговачарима из НАТО.