10. мај 2012.

Охрабрени већ устаљеним уверавањима и пословичним убеђивањима представника власти из матице, Срби у расејању у земљама региона као и они „даљи" из дијаспоре на свим меридијанима, попут неколико минулих и ове изборе прихватили су са много разлика, резерви, понегде и уз поновљену равнодушност, али и неочекиване – забране.

Држећи до оних старих поука да је одлука о будућој власти, макар и последњем најудаљнијем гласачу у неком засеоку све распрострањенијих заборављених забити матице као и оном у прекоокенаској дијаспори – у рукама колико-толико све док се листић не убаци у бирачку кутију, то је на Ђурђевдан било „дозвољено" под административним шемама очите редукције.

У клими када се у последем периоду тај охрабрени део нашег народа расутог по свету, што привремено, што наметнуто затеченог пред изборе изван граница матице, повећавао проценат држављана који „удељују" свој глас било за парламентарне или председничке изборе, уследило је ново резање тог ионако маленог „колача" изван отаџбине.

Извештаји недвосмислено потврђују да је број српских држављана са правом гласа у иностранству на овим изборима – „растурен" и десеткован. Доказују то бројке како оних који су се пријавили и „добили" право за изјашњавање на бирачким местима у дипломатско-конзуларним представништвима Србије у иностранству, али и невесели показатељи и сведочења оних који су остали без тог права. Што својом неажурношћу, неинформисаношћу, инертношћу, што административним и бирократским препрекама, остављени у „резерви" за следеће извачење...

У обиљу таквих информација из иностранства, које медији у Србији преносе са различитим „дозама" прихватљивости, иако по неким критеријумима – „небитни", спадају и гласачки показатељи са јединог бирачког места у Македонији, у конзуларном одељењу амбасаде Србије у Скопљу.

Према званичним показатељима са тог гласачког места „број један", од 150 уписаних грађана у бирачки списак, гласало је 122, односно 80,52 одсто. Но, и од тог броја нису могли сви да остваре своје бирачко право, иако су се благовремено и уредно пријавили за упис у Јединствцени бирачки списак Србије, гласањем у Македонији. За двадесетак таквих, није било потврде да су региствани за гласање у Македонији.

Тиме су се остварила „ликовања" оних који се нису на време пријавили за гласање у иностранству. Испада да су „сви на истом – искључени"...говорили су неки од оних који нису могли да се изјасне на изборима.

Судећи према искуствима организовања гласања на претходним изборима на бирачком месту у Амбасади Србије у Скопљу, на основама сада наметнутих обавеза објективно компликоване и за многе несхватљиве административне процедуре „квалификовања" за гласање, очекивао се тако мали број бирача.

Постоје различите оцене међу Србима у Македонији о одлуци за обавезу попуњавања посебног захтева за обезбеђење места у Јединственом бирачком списку Србије, гласањем у иностранству. Док један део сматра да је то „добра филтрација бирача", други, како се потврдило у доброј мери основано, сматрају да то води додатној апстиненцији, запуштању ионако малог броја наших сународника који гласају на изборима за представнике власти у матици.

Све то без сумње и додатно продубљује јаз и појачава раскорак од реалне бројке наших грађана који стално, или привремено живе и раде у Македонији, а због различитих сметњи не излазе на изборе и оних који су све даље од репрезената тог ионако маленог „колача". Сада је то, на овим изборима, потврђено без обзира како се буде „паковало" објашњење и досада неубедљивих тумачења надлежних.

Толико дуго очекивана и прижељкивана одлука Владе Србије о ослобађању административне таксе за добијање српског држављанства, уз додатну либерализацију саме процедуре стицања тог статуса, већ по првим реакцијама и све већем интересовању у конзуларном одељењу амбасаде Србије у Скопљу, као и почасном конзулату у Битољу, насумњиво најављује да ће број наших људи са регулисаним држављанством, а отуда и са правом учешћа на изборима, бити знатно већи. За неке будуће изборе.

Према показатељима „учинка" гласача у Македонији на минулим изборима у Србији, са бирачког места у амбасади Србије у Скопљу, огледало се постепено повећање процента излазности. Наравно све је то и даље још увек предалеко од реалних бројки – могућег и потребног.

Тако је 21. јануара 2007. од 306 уписаних бирача на парламентарним изборима, гласало 114, што је нешто више од трећине. На председничким изборима 20. јануара 2008. било је уписаних 900 бирача од којих је гласало 467, дакле, мало више од половине. Повећање је забележено и 11. маја 2008. када је од уписаних 1.481 гласао 841 грађанин. И, сада се све свело на 150 српских држављана са правом гласа, од којих је гласало њих 122 „квалификованих".

Попут ових искустава у Македонији, посредством медијских извештаја уверавамо се и о гласачким проблемима Срба у другим земљама. Међу тим примерима су и она из Немачке, али и Канаде, САД...Како објаснити чињеницу да је у Конзулату Србије у Чикагу, на пример, гласало свега 59 српских држављана?

На те проблеме указано је и у саопштењу Генералног конзулата Србије у Франкфурту на Мајни, где нису усвојени ни захтеви за накнадни упис у бирачки списак српских држављана који су се на време пријавили за гласање у иностранству.

Лист Вести наводи да велики број наших људи у дијаспори, иако се на време пријавио, није могао да оствари своје бирачко право. Указује се да је држава Србија начинила бројне пропусте приликом уписа дијаспоре у бирачки списак, цитирајући поменуто саопштење Генералног конзулата Србије у Франкфурту на Мајни.

"Од тренутка расписивања избора за председника Републике и избора за народне посланике Министарство спољних послова и Генерални конзулат Србије у Франкфурту на Мајни су у оквиру својих надлежности извршили све неопходне радње за припрему гласања у иностранству. Велики број наших грађана, међутим, који се пријавио за гласање у иностранству, није уписан у бирачки списак због пропуста у раду општинских, односно, градских органа управе", пише у саопштењу Конзулата.

"Нису усвојени ни захтеви Генералног конзулата и Министарства спољних послова да се у законом предвиђеном року (до 3. маја у 24.00) изврши накнадни упис у бирачки списак лица која су се благовремено пријавила за гласање у иностранству. Будући да један број наших грађана неће моћи да оствари своје бирачко право из горенаведених разлога, имају оправдане разлоге да буду незадовољни и да уложе формалне приговоре, односно да се жале. Стога жалбе грађани треба да упуте Министарству за државну управу и локалну самоуправу, јер су они надлежни за вођење Јединственог бирачког списка. На решење Министарства за државну управу и локалну самоуправу се у року од 24 часа може поднети тужба Управном суду", наведено је у објашњењу Генералног конзулата Србије у Франкфурту.

Таква упуства и објашњења незадовољним и неким с правом огорченим Србима у Македонији, дају и у конзуларном одељењу амбасаде Србије у Скопљу. Неки ће, како најављују, то „дозвољено" накнадно право на жалбу, можда и тужбу, као какав „поправни" испит искористити, али добар број невољних и разочараних, оставиће то по страни, све до следећих избора.

У сваком случају општа очекивања овдашњих Срба са правом гласа, упркос овим административним „ударима" остају везана за све израженије интересовање и конкретне доказе учинка од права одлучивања којима се утиче на укупну одлуку народа матице за путеве развоја земље.
У.С.