Песник на завичајном изворишту ПДФ Штампа Ел. пошта

Промоција21. април 2012.

Стојан Арсић, један од ретких књижевника у Македонији који ствара на матерњем српском, као и на македонском језику, у петак је био у прилици да своју најновију збирку песама „К'д се огњиште угаси" промовише и у свом завичају - Врању. У простору галерије врањског Народног универзитета пријатно песничко вече уприличено је као плод сарадње те институције са Културно-информативним центром Срба у Македонији Спона, Удружењем жена Српкиња из Скопља и асоцијације Македонаца „Гоце Делчев" из Врања.

На отварању сусрета са песником осликан је књижевни портрет аутора. Између осталог указано је да је из Арсићевог пера изашло преко 2.500 песама објављених у неколико збирки за децу и одрасле.

АрсићСвоме родном крају, посебно се одужио збирком „Врање у срцу", чија је промоција приређена 2006. и у Народној библиотеци Бора Станковић у Врању.

Најновијија збирка Стојана Арсића под насловом К'д се огњиште угаси" природни је наставак претходне књиге – „Врање у срцу". Нова збирка садржи 180 песама разврстаних у три циклуса: Сузе на рану, Точак судбински и Трен да се не заборави. Објављена је у издању Академског печата у Скопљу уочи лањских Видовданских свечаности Срба у Македонији.

Основни мотиви у Арсићевој завичајној поезији су носталгија, чежња за изгубљеним временом, неоствареним љубавима, исконска жеља за мирисом родитељске куће, а изнад свега жеља да се навраћањем на снажне печате прошлости сачува корен и језик вредних и часних предака.

У уводу у песничке чари Арсићеве поезије, на промоцији у галерији врањског Народног универзитета Врање је осликано као надалеко познато по мераку и севдаху, неодољивом шарму чаршије, а у његовом питомом и лепотом опојном околишу - тихом жубору Мораве, непрегледним пољима, воћњацима и простодушним сељацима које само по надимку знамо.

ПубликаВрање је било инспирација знаменитом Бори Станковићу, а његови Митке, Софка и Коштана пренели су славу овога града широм света. Но, изазов остаје, увек довољно велики да се опробају и други знани и незнани уметници. Један од њих је и несумњиво и Стојан Арсић, који је судбинским путањама одведен „доле још малко јужније" у Македонију.

Стојан Арсић, рођени Врањанац, живи и ради у Скопљу. Професор је историје, а по вокацији - песник југа и један је од малобројних књижевника у Македонији који пише на матерњем српском језику.

Намеран да се одужи своме завичају написао је прегршт дивних стихова на аутентичном врањском говору. У том духу је и збирка песама „К'д се огњиште угаси".

СтихПесме из те збирке сведоче о изузетној дијалекатској очуваности, богатству турцизама, провинцијализама, па чак и присуству арапских речи. То познавање врањског дијалекта Стојан Арсић дугује својим родитељима, првенствено мајци Софији која је читавог живота говорила језиком - своје мајке.

То је нарочито језгровито и сликовито истакнуто у рецензији књиге новинара Драгана Стојановића, такође рођеног Врањанца, коју је на промоцији прочитала Нена Ристић Костовска.

Можда је судбина хтела да Стојан Арсић оде из завичаја, из родног Жбевца, па да тананије осети носталгију за оним звонким жубором Мораве, месечином изнад њене воде, угашеним огњиштем и да све те своје чежње, сету, страхове, „слузе" у оку и на рану и дубока неизбрисива осећања у души преточи у стих.

Сачувати од заборава је песникова исконска намера. Његови стихови, готово крици за оронулом кућом и угашеним огњиштем и животом који неизоставно одлази су и жеља да се поново осети мирис завичаја.

На промоцијиИ, пре него што су потекли стихови посебно надахнутог и додатно инспирисаног песника, „отео" се (не)очекивани готово исповедни – увод, на завичајном изворишту.

- Ево, поново сам, драги моји, после шест година у нашем Врању, са новим песмама које сам посветио завичају. Овде сам 2006. промовисао збирку песама „Врање у срцу", а сада као природни наставак – ево, и песама у књизи - „К'д се огњиште угаси", рекао је Арсић.

...„Гаси ти се огњиште чорбаџи Арсо,
Докусурише те године посне,
Прошло ти лето пресуши пресуши
Овај бунар ти секна..."

У завичајуВеома надахнуто, са пуно нескривених емоција казивао је песник своје стихове. Од насловне, преко топлих, дирљивих „Фали ми", „Писмо за сина". А „Деда Арса", „Не терајте ме", „К'д пођеш од Врање"... па „Теби нано", посвећене мајци Софији, песме су којима се Арсић здравио са публиком откривеном искреним осећањима, аплаузима и понеком сузом у очима.

 

Циклус Слузе на рану јесте најемотивнији део збирке „К'д се огњиште угаси" и носи стихове у којима су се многи од присутних на промоцији - пронашли.

 Богато тематско плетиво песама Стојана Арсића

 

Разнородног су тематског плетива и стилског кова песме Стојана Арсића, у његовој најновијој збирци „К'д се огњиште угаси", писане на дијалекту југа Србије у најширем географском смислу (Врање, Бујановац, Прешево и Кумановско-пчињски регион Севера Македоније).истиче у рецензији књиге – Драган Стојановић.

Оно што се из богатих наслага дијалекатског говора, турцизма, арапских речи и провинцијализма, пробија, понекад као сребрна измаглица над Маравом, каткад и као „исцерена уста кораве замље", то је жал за старим, што мирише на босиљак и тамјан и што греје срце.

МитровићА душа јужњачка не само да је болна, него је млого болна од скитачке носталгије,од крика над закоорвљеним прагом сиротињског, али топлог дома и над срушеном црквом у селу, па је од жал и поп умреја.

То је болна успомена на усамљеног ,остарелог оца који сину јавља да је „у село и време залудело" и да се никако не вр'ћа . Душа је сва у ритама, поцрнела. Грнате гу лечив. Неку своју у дзвезду тражи, што личи на њу и што измиче као неузвраћена љубав. А ту љубав не можеш у „т'мну т'мницу" да затвориш. Не можеш да се скрасиш „свртку си немаш" али, кад године лазив, кад се како деда Арса смалиш, томе малом човеку душа на рајска врата зачука, јер му је капија вазда била отворена, а позади себе увек је на сиротињу нешто фрљао.

„Чемпрее село, чемпрее душа", каже песник, а душа се „виљка на сол и леб". Песме Стојана Арсића обилују дивним провинцијалним синтагмама које су значењски слојевите и дескриптивне као упечатљиве слике: небо вршник покрило село, мумуруз дукат, жито што се луее, човек тражи „сал трошку срећу".

ПесмаДрагоценост ове збирке је у богатом дијалекатском говору југа Србије. Наречја се препознају, воле и богате матицу језика једног народа. Чувају дух прохујалог времена и генерацијама које долазе помажу да их боље разумеју, закључује Драган Стојановић у рецензији Збирке песама Стојана Арсића „К'д се огњиште угаси".

Јовано, Јованке...

На промоцији поезије Стојана Арсића у Врању учествовао је и млади скопски певач Игор Митровић који је дружење у галерији Народног универзитета, уз лепе стихове, оплеменио и изванредним интерпретацијама незаборавних македонских песама попут - Зајди, зајди... Јовано, Јованке...

 

 

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић