23. март 2011.

Сутра се навршава 13 година од када су почели ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, у којима је за 78 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали.

Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањении.

Одлука о агресији на тадашњу СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање" написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

Oбележавање 13. годишњице напада НАТО снага

Патријарх српски Иринеј служиће у подне парастос у београдској цркви Светог Марка за настрадале у НАТО бомбардовању, којем ће присуствовати и председник Владе Мирко Цветковић.

Градоначелник Београда Драган Ђилас положиће цвеће на Спомен обележје „Зашто" на Ташмајдану, док ће чланица Градског већа Наташа Милошевић положити венац на гроб Милице Ракић, на Батајничком гробљу, девојчице настрадале у НАТО бомбардовању.

Помен у Куманову

Поводом Дана сећања сећања на 24.март 1999 године, и првих удара авијације у НАТО агресији на Србију, у организацији Уједињене српске заједнице у Куманову одржаће се помен невиним жртвама бруталног напада на српски народ   Помен ће бити одржан у храму "св. Тројице" у Куманову, сутра у 9 часова. 

Амбасадор Александар Конузин: то је био рат против српског народа

 „Нису случајно тадашњи припадници Ослободилачке војске Косова, а данас високи функционери самопроглашење косовске државе, јавно говорили да се НАТО бори на њиховој страни. Данас је очигледно да је једнострано проглашење независности Косова део евроатлантског плана поделе Србије", рекао је Конузин на скупу „Да се не заборави: Косово и Метохија - 13 година после НАТО агресије", одржаном у Сава центру.

Конузин је у говору који је прочитао на српском језику рекао да је НАТО гађао превасходно цивилне објекте - мостове, железничке чворове, електране, електричне водове, предузећа и погоне за прераду нафте.

„Масовно бомбардовање СРЈ било је чин агресије против суверене државе противно Повељи УН и демонстрација политике силе, намењене јачању претензија на успостављању хегемоније у униполарном свету. Проблем Косова и данас остаје отворен", рекао је Конузин.

Конузин је додао да је Косово постало полигон за тестирање политичког противправног мешања у ствари суверених држава уз примену силе и да је НАТО бомбардовање Либије и мешање НАТО земаља у унутрашње ствари Сирије, једностране санкције и припема војног упада у Сирију заправо понављање онога што је пре 13 година урађено у СРЈ.

„Изгледа да међународна заједница није успела да извуче одговарајуће закључке. Показало се да тешке ране од бомбадровања СРЈ до данас нису излечене. Људске жртве, од којих већину чине цивили, ненадокнадиве су, а привреда Србије не може да се опорави од огромне штете", рекао је Конузин.

Амбасадор Русије у Србији је додао да дубоку забринутост изазивају статистички подаци о великом порасту онколошких обољења у местима изложеним бомбардовању осиромашеним ураном.

„Војна акција, која се правдала неопходношћу прекида хуманитарне катастрофе, имала је управо обрнуте последице. Егзодус албанских избеглица са Косова у суседне земље био је искоришћен као изговор за бомбадровање. Али, још више избеглица је напустило покрајину управо након почетка НАТО бомбардовања", навео је Конузин.

Конузин је додао да се више од 200.000 Срба, Рома и других који су напустили Косово већ после доласка међународног војног контингента није вратило на своја огњишта, а да их је међународна заједница једноставно заборавила.

Бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић рекао је да власт у Србији „води политику капитулације" и да је крајње време за ревизију политике „срљања на запад по сваку цену" и успостављање равноправних односа са земљама које нису признале Косово.

„Циљ запада је да претвори Србију у желатинску масу која ће следити његове налоге и власт у Србији је ангажована на каквом, таквом пристанку на независност Косова. У званичном говору нема више 'боримо се за Косово као део Србије', него 'боримо се за легитимне интересе Србије на Косову'", рекао је Јовановић.

На скупу је говорио и бивши министар спољних послова Живадин Јовановић, а присуствовали су и државни секретар Министарства за рад Негован Станковић, бивши начелник Генералштаба Војске СЦГ Бранко Крга, амбасадор Белорусије у Србији Владимир Гушев, представници амбасада Ирана и Кине, као и новинари Душан Чукић, Љиљана Булатовић и Радисав Брајовић.

Скуп је су организовали Београдски форум равноправних, СУБНОР и Клуб генерала и адмирала Србије.