04. фебруар 2012.

Легендарни Стоил Томић оснивач села Речице који се далеке 1922. године доселио из села Стајевца код Трговишта на југу Србије, може слободно да буде поносан на своје потомке. Они данас сложно живе, чувају традицију својих предака, негују свест о националној припадности и говоре свој језик.

Житије кроз причу

Марко Трендафиловић, ученик петог разреда говорио је делове из житија Св. Саве:

- У Србији је пре много, много година владао велики владар по имену Стефан Немањић. Имао је пуно деце, али га је Бог под старост обрадовао још једним сином. Дали су му име Растко и био је велика радост родитељима, браћи и сестрама и читавом двору. Када је мало порастао родитељи су га дали да учи свете књиге. Био је одличан ђак и сви су говорили да ће бити нешто посебно и велико, а Растко се само смешкао, као и Марко док је говорио.

Петар Стојановић је причу наставио:

- Када је Растко напунио 15 година почео је да учи државничке послове, а у 17. помишљали су да га ожене. А, Растко се све више окретао науци и размишљао како да оде у манастир и посвети се Богу. Тако је искористио прилику и са монасима побегао на Свету гору манастир Пантелејмон, где се замонашио и добио име Сава. Тада је поручио оцу: Ово је божја воља!

По Светој гори брзо се разнео глас да је међу монасима и један принц, па су сви ишли у манастир да га виде. Када су Савини родитељи схватили да је то заиста Божја воља, они су се помирили с тим и почели да се дописују са сином. После је све било у реду, често су му слали новац и дарове баш као кад се школује у другој земљи или граду.

Елеонора Јакимовска, ученица четвртог разреда, с лакоћом и разумевањем говорила је о Савином боравку на Светој гори.

- Свети Сава је у руском манастиру у најдубљој молитви и посту остао седам година. После пет година дошао је и његов отац Стефан Немања који се замонашио у манастиру Студеница и добио име Симеон. Они су заједно обилазили Свету гору и подигли манастир Хиландар.Убрзо после тога стари Симеон је умро.

Сава је одлучио да се врати у Србију и сахрани мошти свога оца. Помирио је и своју браћу Стефана и Вукана који су се нешто били посвађали, а после је постао игуман у манастиру Студеница, рекла је Елеонора.

Законоправило

Викторија Стојановић, подсетила је на Савино законоправило:

- То је био први српски устав и садржао је црквене и грађанске прописе и правила. На црквено-народном сабору у Жичи крунисао је свог брата Стефана за краља који постаје Стефан Првовенчани.

О Савином књижевном раду говорио је школарац Андреј Тасковић:

- Најпознатије Савине црквене књиге су Карејски, Хиландарски и Студенички типик, а најважније књижевно дело „Житије светог Симеона”. У Житију описује живот свога оца Стефана Немање, изградњу манастира Студенице, његов силазак са престола, затим његов одлазак на Свету гору, смрт и пренос његових моштију у Србију. Запамтио сам само најважније, има још...

Упокојење Светог Саве

Представљање најважнијих детаља из живота Светог Саве завршила је Ана Стоилковић, говорећи о његовој смрти.

- За живота Свети Сава је два пута ишао на ходочашће у Јерусалим и даровао манастире. По повратку са другог ходочашћа пролазио је кроз Бугарску и пошто је био доста стар и болестан упокојио се у Трнову где је и сахрањен. Његово тело је годину дана касније пренето у манастир Милешеву у Србији. Касније су Турци пренели његове кости у Београд и спалили их на Врачару. На том месту данас постоји храм који му је српски народ посветио у знак сећања и захвалности. Тај храм је данас украс Београда, главног града Србије и највећи православни храм на Балкану, закључила је ова девојчица.

И у стиху

Песник Стојан Арсић, надахнуто је прочитао своју Поему о Свецу.

Гост из манастира Острог Милорад Брауновић, рецитовао је стихове познате песме о Св. Сави, - Војислава Илића.

Рецитал је настављен тако што је Елеонора Јакимовска рецитовала Завет. На Св. Саву, деклемовала је Анђела Јакимовска, стихове песме Жеља Св. Саве говорила је Добрица Стојановска и најзад Немања Стојановић је симпатично и храбро, од а до ш, прочитао песму Светосавско благо.

Наш народ је свога учитеља Саву описао и у многим легендама које и данас трају, а неке су вредни ученици из Релчице - „препричавали” на свечаности – Св.Сава благосиља децу, (Тијана Стојковић), Св. Сава и ђаци (Александар Станојевски),...То су само неки од наслова која сведоче да је српски Светац путовао и у овим крајевима и да је подучавао и саветовао народ. Под насловом Свети Сава и сељаци, на аутентичном говору домаћина талентовани Марко Трендафиловић је побрао бурне апалузе одобравања и подршке изношењем своје слике тих записа.

Школском свечаношћу у Речици крај Куманова, први пут у своме животу, школарци су ускликнули - с љубављу светитељу Сави.

А честитке заслужују и њихови родитељи, наставници и сви они који доприносе и помажу да одрастају у добре, поштене, вредне, срећне, а пре свега здраве људе – управо онако како је Св. Сава желео у учио.

Даровања

Прво обележавање Савиндана у селу Речици код Куманова финансијски су помогли - посланик у Скупштини дијаспоре,  Дејан Кошутић, Спона, Удружење жена Српкиња и домаћини села Речице.