04.мај 2010.

Захваљујући иницијативи Месног одбора Битољ, Заједнице Срба у Македонији факултативна настава српског језика у том граду започела је са радом 7. фебруара прошле године.

Српски језик ,попут многих крије богатство речи и израза по чему је специфичан и лако препознатљив. За негово проучавање треба се, најпре осврнути на утицај историјских и културних чинилаца који су утицале на његов развој. Стим у вези ученицима је предочена разлика између азбуке српског и азбуке македонског језика. Гласови у српском језику Ћ и Ђ одговарају гласовима Ќ и Ѓ у македонском језику и потпуно се другачије изговарају. Коначно реформу српског језика дао је Вук Стефановић Караџић, кључна личност историје проучавања српског језика.

Укратко су ученици били информисани о његовој дугогодишњој борби за писање књижевних дела на народном српском језику. Његов значај се огледа и у прикупљању народних песама, прича и загонетки које је записивао и тако спасио од заборава. Ђаци су се кроз текстове наше народне књижевности упознали са чудесни светом легенди и предања и у њима откривали праве људске вредности главних јунака. Они су своје трагање наставили читањем текстова из српске средновековне књижевности, проучавајући лик великог српског просветитеља св. Саву. У тим причама он се појављује као главни лик који саветује остале да праведно поступају, да чине добра дела и да помажу слабије.

Наше заједничко истраживање, у том свету фантазије познатих српских писаца и песника се на тренутке прекида многобројним примерима из сфере граматике као основе српског језика. Цена познавања је неопходна да би се поступно открила идеја, тема и порука књижевног дела. Није довољно да ученици неке кључне ствари из области значења и врсте речи запишу са табле у своје свеске, већ је неопходно да пред собом имају текст ради визуелног ефекта.  Углавном су то фотокопиране странице са задацима из области морфологије и синтаксе и странице са текстом или одломком из познатог књижевног дела нашег или страног писца.

Анализом основних граматичких правила ученици се суочавају са увек новим питањима и одговорима. Питања у вези са личним заменицама, бројевима, присвојним придевима, глаголским временима и др. само су део богаства које нуди граматика српског језика. Врло често се прави паралела између македонског и српског језикада би се нагласиле разлике. Занимљиво је састављање дијалошких текстова између јунака, што омогућава учешће више ученика и одржава пажњу осталих присутних на часу. Углавном то су текстови састављени од питања и одговора главних јунака, употпуњени новим речима ради богаћења речничког фонда код ученика. Саставни део часа је у дијалогу између наставника и ученика као важан поступак у савладавању осећаја нелагодности у тренутку док се смишља нова реченица.

У даљем наставку проучавања српског језика отварају се све сложенија питања, из области граматике, која су неопходна за правилно изговарање речи у одређеном контексту. Многобројним припрема и задацима ученицима се омогућава да на основу стеченог знања и свог осећаја за језик лакше схвате и науче српски језик.

Професор Јасмина Чалмовска