30. мај 2011.

Протеклог викенда спроведена је друга велика хуманитарна акција у Македонији у организацији “Срби за Србе” из Београда, уз редовну подршку КИЦСМ Спона из Скопља.

Активисти хуманитарне организације, Бојан Илић и Младен Матијашевић, овога пута, донели су помоћ за седам српских породица у укупној вредности од 1.600 евра. У обиласку и додели средстава социјално угроженим породицама Срба био је и председник Споне Милутин Станчић.

У зависности од потреба помоћ је додељена у апаратима, средствима за хигијену, школском прибору, намештају, прехранбеним производима... у вредности од око 1.600 евра. Конкретно, уручене су: фрижидер, замрзивач, електрични шпорет, машина за веш, кревет за две особе, угаона гарнитура, три пакета основних животних намирница.

Акција је започета обиласком две породице из села Никуљане, у околини Куманова, на северу Македоније. Село су основали Срби из Жегра код Гњилана, са Косова и Метохије, који су у време отоманске империје, под налетом турских и арнаутских банди још тада избегли са својих вековних огњишта.

У првој породици коју смо обишли - отац Момчило и син Нешко Тодоровић. Момчило, отворен, непосредан, вредан домаћин и поштен човек без икакве трунке "прорачуна" у себи. Само село Никуљане и нетакнута природа у овом кумановском крају мењају схватање данашњице и појам критеријума живота и наше савремене тескобности.

Син Нешко, због здравствених проблема није у стању да превише помогне оцу. Живе сами и "тешко се сналазе да скрпе крај са крајем". Ипак, носе са кризом, недаћама и, занимљиво, кажу да све имају и да им ништа не треба, иако већ на први поглед, суморна слика говори нешто сасвим друго. Утисак који њихова трошна кућа оставља наводи на закључак да тамо не може да се живи. Помисли се, да ту смо се нашли само уз пут, као каква секвенца, кадар из филма...надохват цивилизације и урбаности најпре Куманова, а затим и самог Скопља. Како само бахато делује сва ова политичка кампања у земљи уочи избора, у односу на живот сељана у овом крају.

Делу угрожених породица недавно је укинута социјална помоћ. Људи се држе за оно што имају три краве, нешто кокошака, магаре. .. Предлог за посету овим угроженим породицама дао је ђакон канонске Цркве у Македонији отац Игор. Истакао је заједнички проблем села да увек неко мора да их обилази и помогне им. Кроз разговор, ови надасве скромни људи, упорно су тврдили да им не треба ништа, ваљда не желећи да узму помоћ која је потребнија другим још угроженијим породицама. Иако је тешко одлучити шта је овим људима најпотребније, купљен је кревет, да после мукотрпног рада Тодоровићи барем могу да се одморе на нечему удобном, пошто су стари лежајеви више него дотрајали.

Друга породица из истог села - Стефановићи. Срђан и Заринка, са двоје деце Кристијаном (10) и Антонијем (8), живе у изузетно тешким и нехигијенским условима. Имају четири козе и примају социјалну помоћ у вредности од 35 евра месечно. Срђан надничи и на тај начин покушава да обезбеди додатне приходе за породицу. Воду у кући немају, па смо их затекли на извору где пуне флаше. Стефановићима је обезбеђен фрижидер са замрзивачем. Очекује се да се до следеће посете снађу и уведу воду, а да се затим обезбеде средства за опремање купатила.,,

И овога пута посетили смо Старо Нагоричане и породицу Серафимовић. Сачекао нас је Далибор са супругом, мајком и двоје деце, у видно бољем расположењу него прошли пут. А како и не би, када је најмлађа Милена, која је имала проблема са бубрезима, успешно оперисана у Београду, и има наде за њен даљи опоравак. Далибор се много задужио за операцију, и биће потребно доста времена и рада да врати новац који је добио. Приликом прошле посете уручен им је електрични шпорет а овог пута замрзивач, како би имали где да држе намирнице.

У селу Кучевишту на Скопској Црној Гори и овога пута потврђена је добра сарадња са Српским Културно-просветним и информативним центром ”Вук Караџић”. У пријатној атмосфери на домаћинском дочеку, разговарано је о садашњим и ранијим проблемима српског живља на овим просторима, са разменом ставова у вези даље сарадње... У Кучевишту је уручена помоћ са три пакета књига СЗС за чланове Центра. Како су приметили Илић и Матијашевић, посебно импонује чињеница да омладина држи до свог српског порекла и националног идентитета. Но, истовремено су истакли да је видљив недостатак духовности и вере. Пакет књига је уручен и КИЦСМ Спона, али је у Скопљу процењено да су књиге неопходније на подручју Скопске Црне горе.

Четврта помогнута породица - Јанковић из Кучевишта. Елица и њена мајка Звезда живе са двоје деце, Новицом (14) и Маринком (11). Недавно им је преминуо хранитељ и глава породице, Елицин супруг, и сада су у све тежој ситуацији. Још увек примају скромну социјалну помоћ али, како кажу, није искључено да им се то ускрати. Додељен им је нови комад намештаја, угаона гарнитура где би деца могла и да спавају, а два кревета из дневне собе преместиће у другу просторију. Тако се вие неће сви тискати на спавању у једној соби.

У породици Говедаров, из Побожја, мајка Данила која живи са три сина, Миланом (20), Мартином (18) и Блажом (16). Нико не ради, а социјалну помоћ примају у висини од 110 евра. Живе у кући са малим двориштем. Немају обрадивог земљишта па самим тим ни могућности да се баве пољопривредом. Ова породица је добила електрични шпорет како би имали на чему да скувају ручак. Потребан им је и замрзивач, а дотрајао је и шпорет на дрва,,,

У овој акцији је купљена и веш машина за породицу Драгана Тодоровића у Табановцу.

Последњег дана путешествија и акције по Македонији посећен је параклис ПОА Покров Пресвете Богородице у Куманову. Након јутрења и Литургије, уз чашицу ракије и домаће пите, чланови СЗС момци из Београда, имали су ретку прилику и могућност да се о актуелним црквеним проблемима увере директно, и о свему што су сведочили поразговарају са Владиком Јоакимом и верујућим народом у Куманову.

Апатија

На посласку из Македоније, како нам рекоше, по њиховом утиску, највећи проблем нашег живља јесте проблем - цркве. Тотално запостављен духовни живот. Асимилација и летаргија, духовна пустош и запуштеност у 21. веку...Кажу, "остаје нам да се Богу молимо и Светоме Сави да се овакво неподношљиво стање превазиђе". Отуда су и подсетили на опкмену светог владике Николаја српског.

Понекад се човеку учини да је пут бежбожнички прав, јер види безбожника где се богати и успева. О кад би му се дало да види крај тога пута! - писао је Владика Николај