|
 30. мај 2011.
Окончањем фудбалског првенства Македоније у овој такмичарској сезони, озваничено је и највеће изненађење од осамостаљења ове земље од претходне заједничке федеративне државе. Попут оне већ помало заборављене рекламе за пиво – „и све је могуће", најтрофејнији македонски фудбалски клуб Вардар, сели се у Другу лигу, а Шкендија из Тетова, која је дошла из тог ранга, буквалном шетњом кроз шампионат, (са свега три пораза), постала је нови првак Македоније.
Шкендија ће играти у квалификацијама за Лигу шампиона, док ће Лиге Европе, кроз квалификациону проверу, покушати да се домогну дебитант Металург, као и Работнички и Ренова.
На крају првенства, Скопје и Напредок су се дочепали привременог спаса, па ће кроз тешке мечеве у баражу, заједно са друголигашима Тиквешом, Миравцима и Беласицом, покушати да се изборе за останак у елити.
За разлику од Силекса, јединох клуба који је од осамостаљења Македоније био сигуран прволигаш, у време његовог челника у фотељи „домаћина", македонске „куће фудбала", три пута узастопно и шампион, некада најпознатији тимови из Македоније – Вардар и Пелистер, сада су пре тешким можда и пресудним искушењима.
За Вардар и Пелистер, раније стабилне клубове са импозантним резултатима из некадашње велике југословенске Прве лиге, сада у овој македонској конкуренцији, нема никаквих „поправних" шанси. Селе се у Другу лигу.
Вишегодишња одужена агонија Вардара у овом првенству је довела до правог понора. У својог богатој, 64-годишњој историји, Вардар се први пут сели у друголигашку конкурецију у оквирима Македоније. У неким медијским претпоставкама очекивала се „милост" од Управног одбора Фудбалске федерације Македоније (ФФМ), али та сламска спаса, у лику адмистративног проширења Прве лиге, црвено-црнима из Скопља, није стигла.
У условима одужене, на моменте чак лакрдијашке, па и судске смене руководстава и „финансијера", од новокомпонованих тајкуна, преко „проверених пријатеља", старих асова,клуба, чак до навијачких „превртача", Вардар је у правом понору. Очито је да ће агонија потрајати и даље, чак и у друголигашкој конкуренцији ,уколико клубу не буде пружена права, искрена и контруктивна помоћ, између осталих и из саме ФФМ.
Више је него јасно да је неопходна коренита реконструкција клуба по свим основама, од управе, администрације, логистике до добро селектираног играчког погона, предвођеног технички екипираним струичним штабом. За то је наравно, неопходно много одрицања, удруживања правих људи и – улагања, без фолираната и потврђених дилетаната - „у пролазу".
|
