Почаст Микију Манојловићу ЕСРА Универзитета ПДФ Штампа Ел. пошта

Почаст11. март 2011.

Угледном српском српском глумцу Предрагу Микију Манојловићу данас је у Скопљу уручено високо признање почасног доктора (Doktor Honoris Causa) Универзитета аудиовизуелних уметности Европске академије ЕСРА Париз – Скопље – Њујорк, за изузетан допринос балканској, европској и светској кинематографији и позоришту.

У оквиру „ЕСРА феста", и менифестације посвећене Франкофонији, на свечаности признање је учио Ректор Универзитета, Јордан Плевнеш. У изузетно надахнутој и инспиративној беседи Плевнеш је истакао да је грандиозан Манојловићев глумачки опус „исписан златним словима у импресивној галерији остварених ликова и међународних признања, као оживотворење једне стваралачке Одисеје без преседана на нашим просторима".

МанојловићНа свечаности уприличеној у част доделе признања Манојловићу, у препуној сали Македонске кинотеке, међу угледним гостима били су и министри Владе у Скопљу, за културу Елизабета Канчевска Милевска, за пољопривреду и шумарство, Александар Димовски, амбасадори Србије Томислав Ђурин, Француске Жан Клод Шлумберже...

- Само глумачки геније с љубављу попут Ваше, могао је у својој каријери да гради разрушене мостове међу свим новим и старим балканским државама, јер, носећи у Вама трезоре српске узвишене поетске традиције типа: „љубим ти пречасне скуте Санта Марија Де Ла Салуте", играли сте Бугарина и Грка и Албанца и Босанца и Хрвата и Словенца и Црногорца. Играли сте и Рома, јер као што вели песник Роми немају ни цркву за молитву, ни државу за рат. А играли сте чак и Македонца и наше глумачке легенде Ацо Ђорчев, Илија Џувалековски и Мето Јовановски, доживљавали су Вас као брата, рекао је Плевнеш, са нескривеним емотивним набојем.

Плевнеш и МанојловићНе скривајући, такође, емоције Манојловић је у свом обраћању рекао да му почаст у драгом Скопљу заиста много значи. Обраћајући се у духу дана посвећених Франкофонији, посебну пажњу је посветио језицима, и видљивим, али, како је рекао, у суштини, небитним културним разликама.

- Мој матерњи језик је српски. Дајем себи слободу да вам се обратим на метерњем српском језику. Језик је за мене могућа скривена формула људског постојања коју не можемо и нећемо до краја никада докучити. И тај матерњи и „татерњи" језик и не упознајемо до краја, јер, овладавањем сагледавамо, или наслућујемо колико га у ствари, мало познајемо, рекао је Манојловић захваљујући се на признању и омажу Ректора Плевнеша.

Манојловић је открио да за њега, глума није само игра, као што је истакнуто, већ „вештина, јер глума је одјек и доказ стварног живота... а понекада је то и опасан посао, јер сусрет са животом, у суштини јесте сусрет са смрћу..."

Говорећи и значају културних веза међу народима и државама, он је оценио да и у садашњем периоду „спорог протицања времена", не види ни економске, ни политичке, или било које друге процесе који дају неку наду за отаварање могућности зближавања изузев - културних спрега.

Беседа

Овај дан, 11. март 2011. године, биће упамћен од публике свих старих, нових и најновијих држава на Балкану, Европи и свих пет континената, јер се догодио редак догађај у историји светског позоришта и филма, који ће ући у уџбенике, антологије и енциклопедије.

Са почасним докторомЈедан велики глумац биће проглашен за Doctor Honoris Causa, кажем, биће проглашен, јер глумце до јуче, до прекјуче, ономад, нису били окупљани ни на уобичајена грађанска боравишта у великом броју случајева, на свим меридијанима, актери су били изједначавани са псима рода Canis Lupus. То се догодило чак и Жану Батисту Поклен Молијеру за којег је касније чак и Француска академија била принуђена да призна „Rien ne manguait a sa gloire il manguait a la notre" – „Ништа није недостајало његовој слави, он је недостајао нашој".

Драги Предраже Мики Манојловићу, Пре него што Вас прогласим за Doctor Honoris Causa, у име Научно-наставног већа и Сената Универзитета аудиовизуелних уметности ЕСРА Париз – Скопље – Њујорк, направићу један театарско-филмски и животни слалом кроз другу половину 20. века. Будући да се кроз вашу спектакуларну уметничку Одисеју стиже у прве деценије трећег миленијума са једном галеријом ликова остварених Вашом глумачком генијалношћу, не могу чак бити ни побројани. Из простог разлога јер сте Ви бескрајно велики глумац. А у уметности бескрај се граничи са самим собом. У бескрају који граничи са самим собом Ваш свет почиње на београдским позоришним сценама са Хамлетом и Трепљовом и са плејадом српских позоришних великана са Махабхаратом и светском позоришном легендом Пиетором Бруком када ће читав свет постати Ваша сцена. Са „Баалом" Брехта и Аристофана до Сирана де Бержерака завршавајући са „Годоом" Бекета који се и данас у гробу на Монпарнасу пита има ли шта смешније од људске несреће.

Великане балканске глумачке игре сте претварали у изворе инсипирације да још у раној младости уђете у култне телевизијске серије као што су „Отписани", у којима су милиони људи откривали Ваш лик. Још у раним седамдесетим у „Грлом у јагоде" кроз Ваш лик пролазе хероји идеализма да би све то претворило у сублимирану метафору у Кустуричином филму „Отац на службеном путу", који ће Вас открити пред европском и светском филмском јавношћу.
Као глумачки демиург који може да ствара локалне анонимне судбине, националне симболе и колосална интернационална имена светске историје од Вука Караџића, до „Себа" Црњанског, преко Александра Петровића. Или, идентификације вашег профила са Фјодором Михајловичем Достојевским, чији је херој Иван Карамазов говорио: „Европа је најскупља гробница на свету".

Манојловић и ЂуринПотом је почела Ваша париска Одисеја од Франсоа Озона до Леа Пула и Жан Жак Бенекса да би играли заједно са Мишелом Сороом и Бернаром Жиродуом. Имајући велики број цветних уздисаја представница нежнијег пола у тој галерији навешћу само: Мирјана Карановић, Шерон Стоун, Мира Фурлан, Владица Милосављевић, Јагода калопер, Емануел Беар, Мари Жилен, Карол Буке, Карин Вуиар. Са свих страна су биле упућиване на Вас Предрага Микија Манојловића. И данашња младост Вас доживљава као безвременог младића и вечног љубавника.

Допрли сте до онога што само глумац вашег формата може да понуди светској филмској јавности као грађанин света. Ви већ припадате меморијама свих култура у 193 земље чланице УН где су приказивани филмови у којима сте Ви херој. На крају другог милениума и почетку трећег милениума већ се догађа једна екстатична стваралачка експлозија у Вашем уметничком свету. И једна бескрајно трагична реалност у којој је бескрајна уметничка љубав коју сви ми на бившим југословенским просторима носимо, како би рекао Данило Киш, у енциклопедијском речнику у нашим срцима, претворила се у једну од најкрвавијих разрешница у савременој историји Европе која је произвела 426 масовних гробница етничким чишћењем, према статистици специјалнг изасланика УН Тадеуша Мазовјецког.

Само глумачки геније с љубављу попут Ваше, могао је у својој каријери да гради разрушене мостове међу свим новим и старим балканским државама, јер, носећи у Вама трезоре српске узвишене поетске традиције типа: „љубим ти пречасне скуте Санта Марија Де Ла Салуте", играли сте Бугарина и Грка и Албанца и Босанца и Хрвата и Словенца и Црногорца. Играли сте и Рома, јер као што вели песник Роми немају ни цркву за молитву, ни државу за рат. А играли сте чак и Македонца и наше глумачке легенде Ацо Ђорчев, Илија Џувалековски и Мето Јовановски, доживљавали су Вас као брата.

Честитка министаркеИ када су се отварале светске порте филмског и уметночког гламура свуда се читало Ваше име, у Паризу, у Берлину, у Њујорку и Кану, у Москви, Токију и Њу Делхију, чак, због Вас и Шутка и Топаана, са „Џипси меџиком" Столета Попова, постали су део светске филмске географије. Будући да сте у основи дете два родитеља глумца Ивана Манојловића и Зорке Докнић и Ви сте тај савршени доказ да сва људска бића долазе из истог места, као у у „Бурету барута", Дејана Дуковског, а планета 3000 година ври од масакра. Ви доказујете да сви ми долазимо од „paradise modher", или што би рекао један од Ваших ликова, „знајући каква смо зла сви направили заслужујемо да одемо у П.М."

Будући да нам је обојици Алберт Ками омиљен аутор, као што су га називали „син сунца и беде" говорио: „демократија ће бити када сви будемо криви", а ни један кривац још увек није пронађен на читавом Балкану, нико незна зашто. А убијено је преко 300.000 људи.

Предраже Мики Манојловићу, наш Универзитет прогласићете за Doctor Honoris Causa, јер личиш на све велике глумце у свету, ти личиш на Инокентија Смоктуновског у Москви, можеш да личиш на Лоренса Оливија, или Џона Гилгуда, можеш да личиш Мишела Симона, који је имао једну дефиницију о глумцу да: „несрећа никада не долази сама", можеш да личиш на индијске позоришне и филмске легенде, или на Тоширу Мифунеа у јапанском филму Кабуки позориште.

Манојловић и ПлевнесДанас 11. марта 2011. године овде на Балкану, у Скопљу, главном граду Републике Македоније, који је некада лондонски "Sunday times" називао центром балканске шпијунаже, сада ми желимо да га видмо као центар балканске толеранције и међусобног респекта. Но, тежак је тај пут и тешка је та наша уметничка илузија, а ми би смо хтели да у њу верују сви. Будући сте Ви са својим безбројним улогама већ измирили све балканске крваве драме и контроверзе и сада можемо да кажемо да личите на првог глумца из времена када се Балкан називао Европа Прима, тај глумац се звао Теспис и својим кочијама је шетао целим балканским полуострвом, препричавао комедије и трагедије и када је отишао код законодавца Солона да тражи дозволу, он му је рекао: „дозволе неће бити". А Теспис је узвратио: „зашто законодавче, па ово је само игра", Солон, као и сви данашњи законодавци, који не желе да нас виде, одговорио му је: „то јесте игра, али сутра може да буде живот".

Предраже Мики Манојловић, проглашавамо Вас за Doctor Honoris causa, јер са вама у уметничкој вечности живот и љубав увек побеђују.

(Јордан Плевнеш, Ректор Универзитета аудиовизуелних уметности Европске филмске академије ЕСРА Париз – Скопље – Њујорк)

 

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић