„Мамац“ - слика животних замки Давида Албахарија ПДФ Штампа Ел. пошта

Станчић и Јанковски27. фебруар 2011.

„Мамац", роман српског писца, јеврејског порекла, Давида Албахарија, анализиран је синоћ у оквиру редовног циклуса Књижевних радионица у Културно-информативном центру „Спона", у Скопљу, непосредним сучељавањем утисака модератора и учесника у радној дебати откривањем наративних лавирината у приповдедачком мајсторству аутора.

Модератор у овој књижевној радионици, професор књижевности Андреа Јанковски, непосредним приступом у подели утисака о делу са учесницима, још у уводу је отворено изнео свој став: - Када би требало сам да одредим наслов овог романа, нека ми буде дозвољено скромно мишљење, такође бих га назвао - Мамац, јер заиста садржи један наративни мамац, чудан је и по форми, написан је као у једном даху, и садржи три основне нарације.

ЈанковскиПрва је на почетку, када главни наратор преслушава магнетофонске траке, и та нарација се провлачи кроз читаво дело. Друга нарација је прича о његовом животу, од почетка, до пресељења у Канаду, враћање, па поновни одлазак, о томе шта га је натерало на то бегство. Трећа је део када наратор покушава да нам укаже како не зна да препричава, да не зна да пише, већ да је његов пријатељ Доналд, његово алтер его и да би он све то написао боље, јасније, објашњавајући своје ставове о језику, литератури и све дилеме које себи поставља сваки писац, рекао је Јанковски.

При томе, додао је, нема никакав ред, који стриктно дели ове нарације и све је некако испреплетано. То нагло мешање нарација изискује посебан напор код читалаца, због чега се ово дело може разумети тек после другог читања. У први мах све то може деловати конфузно, од почетка до краја, али касније схватите да је све то мајсторски спојено у Албахаријевом делу.

На радионициУкључујући се у дебатни део напомена о делу, Милутин Станчић је изнео утисак да је „Мамац" слика о животној етапи самог писца. Подсетио је да се говори о јеврејској породици, о тешким проблемима Јевреја, њиховом исељавању, животу на Космету, где је Албахари рођен у Пећи 1948. године. Мукотрпан живот његове породице у време другог светског рата и новог рата у Југославији, све су то догађаји који потврђују аутобиографске елементе у делу, рекао је Станчић.

Истовремено је приметио да објективно, у чудном лику Доналда, који се појављује некако убачено, и за којег читалац не зна ко је, „види", покушај писца за премошћавањем неких сметњи на везама између Европе и Америке, кроз реалност рата у Југославији и поглед човека из Канаде на то разарање.

Дилема, по њему остаје, једино да ли је Албахари заправо постмодернистички писац или не? Станчић сматра да је Албахари у овомк роману веома близак реализму.

МамацЈанковски је додао да у роману „Мамац" није прецизно одређено време догађаја, према самој нарацији - време се мења из реченице у реченицу. Читаоцу, све то изазива једну магловитост и то се може сматрати додатним успехом пишчеве самонарације, која не чуди, али и не одушевљава.

- Оно што плени и одушевљава јесте управо то преплитање у нарацији. Албахари може да задржи пажњу читалаца простим реченицама. Он преко ситница објашњава суштину и на тај начин дочарава веома снажне сцене из живота, рекао је Јанковски.

Са нескривеним одушевљењем делом, Јанинка Невчева, Албахарија као аутора види - различито. Такав утисак је изнела после читања и, како каже, додатног сређивања утисака.

- То што сам доживела читајући „Мамац", нисам сигурна да могу до краја да објасним. То је посебно топла прича у којој сам се и сама пронашла. Неке мисли ми делују као личне. Неке реченице као да препознајем. После првог читања остала сам збуњена, да бих после два дана размишљања о роману схватила да је писац имао намеру да помеша реалности и да је то мамац за читаоца, одакле је, мислим, извучен и наслов романа. Мислим да наратор фактички говори о себи, јер, на сваког од нас, на известан начин, утичу личности са којима комуницирамо. Пример у животу наратора била је његова мајка и њен свет овде на овим просторима и Доналд у - новом свету. Аутор кроз целу књигу у свом унутрашњем дијалогу покушава да споји ова два света. Један мајчин, историски, пун трагедија и животног искуства и други Доналдов, који је, по аутору, прецизно позициониран у једном сређеном друштву, без потреса, где се ратни сукоби, на пример, просто и не предвиђају нити замишљају, рекла је Јанинка Невчева.

ЧитаоциДоналд је, како вели, наоко носилац позитивних прогресивних идеја, чије речи за наратора служе као референца. У животу мајке нема класификације живота, постоји искуство, напор да се живи, преживи и да се иде напред, за разлику од Доналда.

- После два дана размишљања о овој књизи, после читања, дошла сам до поражавајућег осећаја да аутор није успео да уједини та два света. Личност мајке, иако пресликан њеним записима на магнетофонској траци, „активирани тек на стисак магнетофонског „клика", на мене је оставио посебнан утисак. То њено осликавање живота као морања, њено виђење, посебно упечатљивог, уласка немачке војске у Загреб, у другом светском рату, где су „газили по цвећу и чоколади", за разлику од бремените море истоветног таласа у – Београду...Жао ми је што не могу да пронађем увек одговарајуће реченице за изношење комплетног утиска, али без икакве дилеме, та топла прича аутора просто ме је очарала, рекла је Јанинка Невчева.

Њена констатација да у „Мамцу" живот актера посебно у ратним искушењима представља својеврстан – документ, у дебати у „Спони" је оцењена и као критичка могућност откривања и бројних „фалсификата животних докумената", у случају неадекватног, или наменског „превида" одређених сликања историјских сликања чињеница од стране представника такозване међународне заједнице, оличене у виђењу – Доналда.

Како је приметио Ђоко Здравевски, све остаје на читаоцу „Мамца", али је несумњиво да је и сам ауторов избор имена тог „представника Америке", или „цивилизованог Запада" – Доналд, неко својеврсно навођење на препознавање синонима Запада – типа Паје патка - Donald duck. Он је лик Доналда окарактерисао као шизофреничара, проговоривши и о лику мајке, као и типу нарације, као један ток свести...

Драгица Јанкуловска је рекла да је иако можда нејасна нарација, ипак је сама техника и унос ликова постмодернистички. Душко Крстевски је објаснио да је Албахари, тип писца по принципу, или га волиш, или не волиш.

Дејан Силјановски, је рекао да је Албахари објавио нов роман "Ћерка", који је постмодернистички, додајући речи Албахаријеве: Како сви кажу да је постмодерна мртва, кад сам ја жив.

Давид АлбахариЈасна аутобиографска слика

Давид Албахари, рођен је 15. марта 1948. у Пећи на Косову и Метохији, српски писац јеврејског порекла који тренутно живи и ради у Канади. Углавном пише романе и кратке приче које су често јасно - аутобиографске.

Прву збирку кратких прича „Породично време" објавио је 1973. године. Постао је популаран у књижевним круговима четвртом књигом „Опис смрти", за коју је добио награду „Иво Андрић".

За председника Федерације јеврејских заједница Југославије, изабран је 1991. године. Интензивно је био посвећен раду на евакуацији јеврејског становништва из ратом захваћеног Сарајева у несрећним вихорима грађанског рата половином последње деценије минулог века. У тим животним искушењима, 1994. године, са породицом се преселио у Калгари у Канади, где и сада живи и ради. И даље пише и објављује на - српском језику.

Давид Албахари је, према општим оценама, писац прилично затвореног, на моменте чак херметичног израза, аутор који захтева не само велики читалачки напор, већ и пуну сарадњу читаоца у изграђивању значења појединих дела. Упркос томе, он је током свог готово тридесетогодишњег постојања у српској литератури стекао не само неподељену наклоност критике, већ и прилично велики број читалаца.

Албахаријева остварења превођена су на француски, немачки, енглески, хебрејски, пољски, италијански, македонски, словеначки, албански, словачки, мађарски језик.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић