18. фебруар 2011.

Из интервјуа Милутина Станчића Међународном радију Србија

Председник Културно-информативног центра Срба у Македонији „Спона", Милутин Станчић, један од учесника састанка представника Срба из региона код председника Републике Србије Бориса Тадића, у разговору са Јелицом Тапушковић, за Међународни радио изнео је опис тренутне ситуацију дела нашег народа у Македонији посебно у светлу предстојећег пописа становништва. 

На поменутом састанку са представницима Срба из региона – Хрватске, Црне Горе, БиХ, Македоније, Словеније, Албаније и Румуније највише је било речи управо о предстојећим пописима становништва и положају српске мањине у тим земљама.

Станчић је у разговору за Међународни радио Србија, између осталог, рекао да се на састанку разговорало о попису, али и о суштинским проблемима са којима се суочава наш народ у региону, па и у Македонији. Сматра да је састанак био делотворан, да је било омогућено да се из сваког региона истакну проблеми нашег живља, укључујући и проблем специфичности приступа информисања у овим земаљама о српској етничкој заједници.

- Ове године одржаће се попис становништва у Македонији. Колико Срба тренутно живи у тој бившој Југословенској републици?

- Од 1. до 15. априла биће спроведен попис у Македонији. Учествоваће 20 хиљада пописивача. Новина је што ће по два представника ићи у сваку породицу. Обрасци за попуњавање на попису су на 6 шест језика етничких заједница, између осталог и на српском. Образац садржи 60 питања, изјашњавају се људи о верској и националној припадности. Због неких европских стандарда очекује се слободно изражавање и деблокада политичког притиска, злоупотреба и фалсификата. Очекивања су да ће то заиста тако и бити, видећемо резултате. Према последњем попису из 2002. године, Срба је у Македонији 36.000, или два одсто од укупног броја становништва. На претпрошлом је било 45.000, тако да је девет хилјада практично нестало. За овај попис су предвиђене и казне за нетачне податке и прикривање истине од неких 500 до 1500 евра глобе. За српску мањину је специфична ситуација, јер и без неког великог притиска са којим се суочава наш народ у Црној Гори, Мађарској или Румунији, за асимилацију је одговорна сама српска заједница која се нехајно односи према властитом идентитету и коренима, што је довело до тога да Срба заправо у неким срединама нема, и да су се сами одрекли свог идентитета. У Македонији је велика заступљеност презимена на ић, али се не изјашњавају као Срби, што је њихов властити избор, без неког великог притиска.

- Колико школа на српском језику постоји у Македонији, и какви су услови за рад у њима?

- У Македонији се у три основне школе одвија настава на српском језику, са укупно 216 ђака. Оне се налазе у сеоским срединама – у Кучевишту, на Скопској Црној гори, Старом Нагоричану, на граници према Прохору Пчињским је школа „Светозар Марковић" и у селу Табановце школа „Браћа Рибар". У школи „Вук Караџић" у Куманову је остало само име, али наставе на српском нема, као ни у Скопљу. Биоло је покушаја за отварање гимназијског оделења на српском у Скопљу и Куманову, али интересовање ни родитеља ни деце није било велико, и због неадекватног наставничког кадра. Културно–информативни центар „Спона" већ спроводи факултативну наставу по пројектима српског Министарства за дијаспору. Ми смо у неколико села, у оним деловима где има Срба, и где смо већина, покушали да изађемо у сусрет и имамо око 110 ђака. То су више радионице, дружења, упознавање са историјом са језиком са српским коренима и ми ћемо продужити и повећати број полазника тих радионица. Понављам, средства су минимална, пројекат је намењен за једног наставника и један град, али смо ми нашом властитом одговорношћу и оперативношћу проширили све активности и надам се откривању и нових места. Наш часопис „Слово" је једини часопис на српском језику и покушавамо да репортажама и записима откријемо проблеме нашег живља и у срединама о којима нема много информација. Покушавамо и да решимо те проблеме. Делимично смо то решили, део те деце посећује током лета кампове у Србији, тако да и ту имају додатни импулс за самоосвешћење и враћање својим коренима.

- Какво је стање са медијима? Колико медија на српском језику постоји?

- Уз часопис „Слово" и сајт „Спона", у оквиру Македонске радиотелевизије постоји редакција на српском језику која емитује програм три пута недељно у получасовним терминима, али не бих улазио у квалитет и едукативност те емисије. Такође, у оквиру македонског радија постоји емисија на српском језику.

- Какав је ваш однос са матицом?

- Однос са матицом је добар и могу рећи да Министарство културе подржава наш пројекат којим покушавамо да се проширимо на неколико грана. Министарство за дијаспору нас подржава у делу очувања језика. Ослоњени смо на матицу, али од македонске државе готово да не добијамо ништа. То је један проблем који траје годинама. Обавеза Македоније према националним мањинама и средства у буџету намењена не иду невладином сектору већ коалиционом партнеру, политичкој партији Срба, која није у добрим одноима са делом невладиног сектора па ту поделу српски корпус осећа и испашта. Не можемо да ту пронађемо заједнички језик, а македонска заједница у Србији ужива добар третман и права и добија велику суму буџетских средстава.

- Реците нам нешто више о Центру „Спона" и његовим активностима?

- Центар постоји нешто више од пет година, а од априла 2010. године добио је један репрезентативнији облик деловања јер се ту организују редовна културна дешавања. Одржавају се редовне радионице обрадом дела знаменитих српских писаца, имамо изложбе ликовних уметника Срба из Македоније, у просторијама се организује настава на српском језику за одрасле и за децу, приказују се филмови. Центар је свакодневно отворен за посетиоце, људи могу да читају дневна и недељна издања. Имамо и библиотеку и добро сарађујемо са Народном библиотеком Србије, која нам је у неколико наврата давала књиге. То је само делимично. Уз ове активности акценат је и на интернет порталу и на већ поменутом часопису „Слово". „Спона" ради и на умрежавању и јачању веза са македонским народом. Многи асистенти и професори и запослени у македонским институцијама долазе на наша књижевна предавања, радионице. Радимо на спајању два блиска народа.

На питање - колико су млади Срби заинтересовани за своје корене, Станчић је навео примере интересовања највише за забаву и музику. Истакао је да се највише ту огледа тај мост, преко српских музичких звезда које често долазе у Македонију. Потврдио је то и велики Светосавски сабор који је одржан у Кучевишту на Скопској Црној гори, где су гостовали Бора Дугић, Јелена Томашевић, академски хор Колегиум музикум...