29. јануар 2011.

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Србије, Ивица Дачић, амбасадор Србије у Македонији Томислав Ђурин и саветник председника Србије и секретар савета за Србе у региону, Млађан Ђорђевић, посетили су Културно-информативни центар Срба у Скопљу Спона и разговарали и најактуелнијим питањима којима се бави ова невладина организација укључујући у низ животних проблема значајних за везе нашег народа са матицом.

У упознавању гостију са неким од активности асоцијације, председник Центра, Милутин Станчић, између осталог, истакао је део "наметнутих питања „из живота", која су значајна и за лакше комуникације са матицом.

Поред основних активности Центра, како је речено из средина у којима живе Срби у Македонији, сливају се и неки од захтева за олакшице на границама, учесталим питањима „шта је било са најавама да ће се граница прелазити само са личном картом", за отварање нових малограничних прелаза између Србије и Македоније...

Дачић је истакао да се у погледу договора око окашица на граници дошло и до неких нелогичних ситуација између земаља региона.

Како до олакшица

- Сигурно да је велики догађај за све зенмље Балкана, на пример, била визна либерализација, када је реч о Европској унији. Сада смо дошли у једну нелогичну ситуацију да смо укинули визе за путовања у ЕУ, а да на простору Балкана који је некада био заједничка држава, и даље постоје различите врсте баријера. Затим је Србија, а, предпоставњам и Македонија дозволила грађанима ЕУ да у Србију долазе без пасоша, само са личном картом. Тако да имамо нелогичну ситуацију да неко из Естоније и Финске долази овде без пасоша, а да ми који овде заједно живимо вековима морамо да користимо пасоше, истакао је Дачић у Спони.
Отуда је покренута иницијатива за увођење неких „европских" олакшица и у међусобним релацијама земаља у региону.

- Зато је била моја иницијатива да се прво укину визе између свих земаља и недавно смо то учинили са Албанијом, што је један велики искорак. Са БиХ и Црном Гором имамо режим преласка границе са личним картама. Хрватском министру Карамарку и македонској министарки Јанкуловској предложио сам да уведемо режим да се међусобно у наше земље путује са личном картом. Ја и даље чекам одговоре. Проблем код Хрватска је што они разговарају како ће на то гледати ЕУ, имајући у виду да су они ближе ЕУ него ми, али када се о томе говори то сви подржавају. То је подржао и хрватски председник Јосиповић, премијерка Косор, овде је то подржао и македонски председник Иванов и премијер Груевски али се још не доносе одлуке, истакао је он.

У ишчекивању заједничког договора, о чему је данас поново разговарао са министарком унутрашњих послова Македоније Горданом јанкуловском, Дачић је поновио да та одлука није спорна само би је требало што пре донети и започети примену.

- Било је предвиђено да се то деси приликом посете нашег премијера Македонији, али и ако до тога не дође, ми то можемо утврдити билатералним одлукама. Генерално ми смо за то спремни, то би био велики допринос, сви су за то заинтересовани. И Срби и Македонци и Албанци, рекао је Дачић.

Нови малогранични прелази

Када је реч о захтевима за отварање нових граничних прелаза, како је рекао Дачић у Спони, потврдивши да је упознат са конкретним иницијативама са обе стране границе, „то питање понекада није политичко, него питање инфрастукруре која ту постоји".

- Постоје примери да се за одређене прелазе тражи отварање да уопште нема инфраструктурних услова да се дође до прелаза. Проблем је врло често што политичари потписују споразуме, а потом се технички услови прилагођавају и то траје. Тако су и са Бугарском потписани споразими за више прелаза, а онда пролазе година и нико не ради на томе. Потом се установи да се то не исплати, да се нема пара и онда смо ми то покренули са мртве тачке, рекао Дачић.

Начелник управе Граничне полиције Србије, Ненед Бановић је конкретно подсетио да је „та прича о новим прелазима кренула 2001. а да је споразим потписан 2003. године".

- И управо је министар је иницирао поновно покретање тога пре годину и по дана. Конкретно, што се тиче прелаза Трговиште- Огут, МУП Србије је практично са своје стране дао свој максимум тиме што је обезбедио канцеларијски намештај, компјутере, техничка средства за рад тог прелаза. Обавеза локалне самоуправе је била да још мало среди те просторије и направи прилазни пут...Што се тиче друге приче везане за Голеш главни проблем ту је пут који је некатегорисани пут. Нема теорије да сем трактора, или џипа било ко пређе до границе. Значи објекат постоји и у солидном је стању, али се не може доћи до њега, то је проблем и мора да се створе инфраструктурни услови да се реализује та жеља, пре свега пут. Чак је министар Дачић разговарао са министарком Јанкуловском да Голеш буде заједнички прелаз , да не буду два објекта, и заузео се став да је то изводљиво. Чак је са српске стране урађен нацрт протокола о заједничкој контроли на том граничном прелазу. Прича око Миратовца и Лојана је мало неадекватна зато што ту имамо велики гранични прелаз Прешево, рекао је Бановић.

Станчић је изнео и низ конкретних проблема на граничним прелазима које имају Срби са двојним држављанством и путним исправама обеју држава. Истовремено је истакао и проблем високих такси за регулисање држављнстава, што доводи и до неких чудних ситуација да у Македонији постоје Срби који су и даље класични – апатриди, јер, једноставно и ако задовољавају законске и административне услове, немају средстава да регулишу држављански статус.

Млађан Ђорђевић је потврдио да је то „генерално проблем Срба не само у Македонији, него и у читавом региону". Навео је конкретне примере недаћа са регулисањем држављанстава Србије наших сународника у Црној Гори, Албанији.

Имајући у виду сва та искуства Срба из региона, укључујући и из Македоније, како је речено на разговору у Спони, очекује се да ће Влада Србије ускоро разматрати могућност изналажења неких олакшица у погледу висине такси за регулисање српског држављанства Србима из земаља региона.