12. јануар 2011.
Скопска издавачка кућа „Македонска реч" објавила је обиман научни путопис „Македонија" немачког природњака проф. др Франца Теодора Дофлајна (1873-1924), једног од највећих зоолога немачке почетком 20. века, који је 1917. и 1918. године истраживао подручја Македонија.
Захваљујући студиозном научном раду Дофлајна остала је изванредна путописна књига документ. Реч је о првом научном раду о македонској флори и фауни. У делу је први пут регистрован, проучен или откривен готово читав значајнији биодиверзитет на територији данашње Републике Македоније.
Како је истакнуто, књига садржи и 296 фотографија, цртежа и других графичких прилога. Са немачког, књигу су на македонски језик превели Маријана Стеваноска Чочевска и Сашо Андреевски.
- Дело је међу најобимнијим, најбогатијим и фотографијама обогаћеним најлепшим радовима написаним од иностраних аутора о Македонији. Први пут књига је објављена 1921. година у Немачкој. Сада је у Македонији први пут доступна како широј читалачкој публици, тако и научној јавности, саопштио је скопски издавач.
Подсећа се да је у Првом светском рату Дофлајн био међу најзначајнијим члановима такозване Македонске земаљске комисије, у чијем саставу је било 30 Немаца и шест Бугара. Њихов задатак је био да за време рата истражују и проучавају Македонију, која је за Немачку, и читаву Европа, до тада била међу најмање познатим територијама контигента. Чланови поменуте комисије били научници из различних области – археолози, географи, геолози, етнолози... Комисија је била формирана по директном налогу немачког министарства спољних послова са задатком да прикупљене материјале објави у посебном енциклопедијском издању. Планирано издање је међутим, изостало због ратног пораза Немачке. Захваљујући Дофлајну, ипак, сачуван је изванредан историјски, научно- путописни рад.
У предговору интересантне историографске књиге о Македонији проф. др Волф Ошлис, између осталог је написао: - Да ли Македонци сада знају какви су орлови тада летели на македонском небу? Какви је све рибе било у македонским рекама и језерима? Каквих жаба, инсеката, цвећа, дрвећа, биља? Колико је било „шарено" становништво у Македонији? Како су изгледала македонска села и градови, какви су били њихови називи у то време? Ако незнају, а желе да дознају – нека прочитају превод Дофлајнове књига -.
Ошлис у предговору истиче да је „Дофлајн стално путовао тамо-овамо кроз Македонију, истовремено као истраживач и као заљубљених у земљу... Био је врло даровит уметник – писао је приче, цртао, сликао, фотографисао своја откритића... Сва његова даривитост видљива је у књизи „Македонија – доживљаји и осматрања једног природњака у пратњи немачке војске". Ошлис оцењује да је то несумњиво једна од најлепших и најзанимљивијих књига о Македонији. То је уникатна документација о Македонији и њеној свакодневици у Првом светском рату. |