|
 10. јануар 2011.
После дуге и тешке болести, у Београду је, у 81. години, преминуо прослављени фудбалски ас Боривоје-Бора Костић. Време и место сахране биће накнадно објављени.
Боривоје-Бора Костић рођен је 14. јуна 1930. године, у Обреновцу. Он је бивши југословенски фудбалер и један од најбољих стрелаца југословенског фудбала свих времена.
Изразито леворук, имао је веома снажан ударац и давао је голове из даљине и многим познатим голманима света. Налази се на листи најбољих стрелаца свих првенстава Југославије. У две сезоне био је најбољи стрелац лиге: 1958/59, са 25 и 1959/60, са 19 погодака. Каријеру је почео у обреновачком Радничком, који се такмичио у Српској лиги. Био је 17-годишњак, а био је центарфор и леву полутку.
Један од најбољих стрелаца у југословенском фудбалу свих времена, са 158 голова само на првенственим утакмицама, налази се на трећем месту (иза Сантрача, са 218 и Бајевића са 164 гола) листе најбољих голгетера свих досадашњих првенстава Југославије, у којим је двапут био најбољи стрелац сезоне: 1958/59. са 25 и 1959/60. са 19 погодака.
У београдску Црвену звезду, у којој се прославио, дошао је са 20 година и пуне три године чекао да постане стандардни првотимац. А кад је то постигао, за 14 година играња у црвено-белом дресу остварио је највеће домете: одиграо је укупно 580 утакмица и постигао 539 голова. Освајао је четири пута државно првенство (1956, 1957, 1959 и 1960. године) и трипут трофеј Фудбалског купа Југославије: 1958, 1959. и 1964. Само у првенству одиграо је 258 утакмица и постигао 158 голова.
Да је неко водио евиденцију свих голова које је постигао, сигурно би их било преко хиљаду. Међу њима, има који су забележени:
-На првенственој утакмици против НК Загреб (7:2), која је одиграна 1956, постигао је шест погодака за Црвену звезду.
-У полуфиналу Дунавског купа против Локомотиве (4:4) у Софији, постигао је сва четири гола.
-На утакмици Црвена звезда - Динамо (Москва), 2. јула 1959, коју су „црвено-бели" добили са 4:1, дао је гол славном Јашину из слободног ударца са 35 метара!
 За Црвену звезду је играо од 7. јула 1951, кад је дебитовао, до 30. јула 1961. Добивши дозволу, отпутовао је у Италију и за екипу Ланероши Визенца одиграо свега седам утакмица. Није имао среће - после две теже повреде вратио се кући. После лечења, поново је играо за Црвену звезду - још скоро четири године (од 8. септембра 1962. до 18. јуна 1966), да би једну сезону одиграо и у америчкој професионалној лиги, за екипу Сент Луис старс.
Поред једног сусрета за "Б" екипу (1956) за коју је постигао два гола, одиграо је 33 утакмице и постигао 26 голова за репрезентацију Југославије. Дебитовао је 9. септембра 1956, против екипе Индонезије (4:2) у Београду, постигавши први погодак за национални тим, а опроштајну утакмицу одиграо је 23. септембра 1964. против селекције УЕФА (2:7) у корист обнове Скопља, на којој је постигао први гол за Југославију.
Као капитен репрезентације Југославије учествовао је на финалном турниру првог Купа нација Европе 1960. у Паризу на коме је наша екипа заузела друго место (у финалу против СССР-а 1:2), а такође и на олимпијском турниру исте године у Риму, на коме је наша репрезентација освојила прву и досад једину златну медаљу.
После завршетка активног играња посветио се тренерском позиву. |
