Хронични проблеми информисања Срба у Македонији

Хронични проблеми информисања Срба у Македонији - Видовдански дани дијаспоре

Хронични проблеми информисања Срба у Македонији

Услови у којима се ево, поново окупљамо и бавимо проблемима информисања у дијаспори, само су делимично промењени од последњег скупа истим поводом. Конкретно, када су у питању хроничне недаће медија у Македонији, промене су, на жалост, такве да се стање мора оценити као лошије.
Намеће се објективно питање каква је сврха истицања проблема, који се реално, макар делимично могу решити правом и конструктивном потпором из матице, ако се ми на оваквим скуповима испричамо, а потом све остаје по старом. Могу ли се и неки евидентни пропусти и у правом вредновању избора потпоре, оправдавати променом боје власти, или као у последње време, општим проблемима глобалне економске кризе? Сме ли се решење неких хроничних проблема у медијима дијаспоре везивати за персоналне „везе“ у одређеним министарствима независно на објективан учинак, улогу и значај објективног информативног деловања? Одговори на на и још нека питања сигурно би изоштрили слику о правомм стању и могућностима наших информативних домета.
И овога пута подсећам на чињенице које ислуструју ситуацију у Македонији. Међу хроничним проблемима нашег народа у Македонији, попут образовања, потиснутости у коришћењу права у области културе, потпуне ускраћености верских слобода, (због одуженог црквеног раскола), несумњиво је и информисање.
Тренутно, Срби у Македонији изворно имају једини портал „Спона“ (www.srbi.org.mk) за регистровање превасходно културних и просветних активности нашег народа, и, у оквирима истоименог Културно информативног центра на једини писани, бесплатни гласник „Слово“, намењен преосталим ученицима који се школују на матерњем српском језику, али и свима осталима, као својеврстан мост за културно зближавање двају народа. Јер, месечник „Поглед“ у међувремену је поново – угашен.
Сурова је чињеница да су оба гласила „Споне“ покренута захваљујући искључиво ентузијазму неколицине младих људи, касније охрабрених делимичном финансијском потпором из матице. Иако су та средства симболична, ипак, до сада су била у служби одржавања гласила. У противном, без икакве помоћи власти у Македонији, остаће се и без тога.
У оквиру Македонске радио телевизије (МРТВ), делује редакција на српском језику „Видик“, а на другом каналу државног скопског радија емитују се получасовне емисије на српском језику, све под „капом“ јавног информативног сервиса Македоније.
Уврежено, већ хронично тумачење, често чак и представника власти у Скопљу, да Срби и не треба да очекују превише у погледу прохтева за бољим информисањем, будући да, посредством кабловских оператера, могу да прате сателитске програме РТС, Пинка...односно да у Скопље и Куманово, на пример, стижу водећи дневни листови и неки од часописа из Београда, додатно замагљује реалну слику о информативним проблемима Срба у Македонији.
Јер, временом се само потврђује старо сазнање да Срби у Македонији још увек немају право изворно инфомисање – „код куће“. Немају ни један властити телевизијски, или радијски канал, где би се „сликала“ збивања у овој земљи. Многи од њих нису у ситуацији да користе интернет, па је и електронски сервис „домаће“ – „Споне“ само делимично на понуди...
Чињеница је да и медији из Србије „не виде“, или, из тобоже комерцијалних разлога, можда, све чешће „превиђају“ проблеме и значајна питања Срба у окружењу, па самим тим и у Македонији. Објективним сагледавањем заступљености Македоније уопште и „српских тема“ у београдским медијима потврђују да су опредељења државне политике о неопходности јачања регионалних веза, на заједничком путу према европским интеграцијама, у оквиру тога и са Србима у суседним земљама, више декларативни. У информативном погледу, на жалост, то се често - не види. Потврђују то и односи матичних редакција према дописницима у Скопљу, њиховом статусу, третману и заступљености њихових извештаја. Просторије дописништава, „Борбе“, „Вечерњих новости“, „Политике“, под врло чудним околностима, несхаватљивом инетртношћу, па и директним „кумовањем“ надлежних, су продате, или су, као у случају Танјуга, препуштене узурпиацији државних органа Македоније. Могу ли се сталним правдањем и покривањем тобожњом штедњом, оправдати гашења дописништава. Повремено, од - случаја до случаја, агенцијско или извештавање јавног сервиса из Македоније, махом покривањем такозваних „важних догађаја“, само потврђују оцену о замагљивању правог приступа информисања Срба у овој земљи.
Зато је и те како важно - свако, макар и скромно и постепено проширење постојећих потенцијала, уз извесну додатну потпору, које пружају портал „Спона“ и „Слово“, као и „Видик“ и радијска редакција на МРТВ, обезбеђењем знатно ширег и богатијег миљеа понуде. Јер, медији Срба у Македонији, стицајем неповољних околности, посебно у условима када се образовање на матерњем језику, практично - гаси, између осталог, несумњиво имају и едукативну улогу и значај.
То се мора имати у виду јер се језичко везивно ткиво, како оно самих Срба у Македонији, тако и веза које их „држе“ са матицом Србијом, смањује, упркос многим неискоришћеним предностима непосредног суседства.

Милутин Станчић КИЦСМ „Спона“, Скопље

Усвајањем Закона о дијаспори на јесен у парламенту, Видовдан ће од следећег лета бити прослављан као Дан дијаспоре, али и као дан саборности државе Србије, рекао министар Срђан Срећковић, отварајући Видовданске дане дијаспоре.

Традиционална манифестација "Видовдански дани дијаспоре и Срба у региону 2009" одржава се у београдском центру "Сава", у организацији Министарства за дијаспору.

Изјаве Срђана Срећковића, Амфилохија Радовића и Милорада Додика

Министар за дијаспору Срђан Срећковић најавио је, отварајаћи скуп, да ће усвајањем Закона о дијаспори на јесен у републичком парламенту, Видовдан од следећег лета бити прослављан као дан дијаспоре, али и као дан саборности државе Србије.

Министар Срећковић назвао је наше сународнике у расејању "најбољим амбасадорима Србије у свету".

"Држава је више пута до сада изневерила људе из расејања. Наш задатак је да вам докажемо да се Србија мења, да се мења на боље и да смо сваког дана бољи него што смо били јуче", рекао је Срећковић.

Како је навео, прекретница на "суштинској промени политике према расејању биће усвајање" Закона о дијаспори којим ће се поставити "нормативна база" и да ће бити основа дугорочне политике без обзира на интресе политичких странака и састав извршне власти у Србији.

Нагласио је да је неопходно развијање партнерских односа и сарадње матице и Срба из дијаспоре, као и да ће изгубљено поверење дијаспоре, Србија "враћати дугорочним и стрпљивим радом, одлучно и конкретним потезима".

"Огледајући се у Видовдану, откривамо историјски код и опредељење с једне стране, а с друге стране указујемо на наше заједништво и вековну саборност", рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Учесницима скупа обратио се и премијер Републике Српске Милорад Додик.

"Треба нам и наша дијаспора. И поред овога што нам кажу овде као мото скупа 'Србија је ваша кућа' и Република Српска је ваша кућа. А ја ћу додати још једну ствар, Србија је наша кућа", рекао је Додик.
Закључци конференције биће основа за платформу приликом израде националне стратегије развоја односа матице и дијаспоре.